Ilustracija Foto: Jovana TomićSvi veliki infrastrukturni projekti, Koridori 10 i 11, kao i Moravski koridor koji prolazi kroz centralnu Srbiju i čija gradnja upravo počinje, pa čak i Šumadijski koridor, čiju izgradnju je proletos zvanično najavio predsednik Aleksandar Vučić, zaobišli su Kragujevac, jedan od najvećih gradova u Srbiji i „prestonicu Šumadije“.
Zbog toga se lokalna javnost ovih dana s pravom pribojava da će ovaj grad sada zaobići i železnički pravac Beograd-Priština, o kojem se u poslednje vreme sve glasnije govori.
Početkom prošle nedelje objavljeno da su se u okviru definisanja tačaka o sporazumu „Mali Šengen“ u Berlinu sastali saobraćajni stručnjaci iz Srbije i sa Kosova da definišu trasu budućeg železničkog saobraćaja na relaciji Beograd – Priština.
Prvi pravac bi mogao da bude pruga Beograd – Lapovo – Kragujevac – Kraljevo – Kosovska Mitrovica – Priština, koja je duga 366 kilometara, a drugi – pruga Beograd – Lapovo – Niš – Doljevac – Kuršumlija – Merdare – Priština, u dužini od 388 kilometara.
Na ovoj relaciji vozovi idu do Merdara a dalji pravac ka administrativnoj liniji je neprohodan jer je tunel na samoj granici urušen 1999. godine u bombardovanju.
„Najbolji pravac u svakom slučaju je Lapovo – Kraljevo – Kosovska Mitrovica – Priština. Kada je u pitanju drugi pravac, znamo da je u bombardovanju obrušen tunel odmah iza Merdara, i on nije saniran, tako da je tu, u svakom slučaju, saobraćaj u prekidu“, ukazao je Vladimir Lalić, zamenik generalnog direktora CIP-a 30. januara, a preneo RTS.
Urbanista Veroljub Trifunović, koji je decenijama bio na čelu kragujevačke Direkcije za urbanizam, smatra da je pitanje buduće trase železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine bitno za čitavu Srbiju a posebno za Kragujevac, koji su „zaobišli svi auto-putevi koji se grade i koji se planiraju u Srbiji“, zbog čega nikako ne bi smeo da ostane i bez magistralnog železničkog saobraćaja.
– Svi sada pričaju o inicijativi „Mali Šengen“ koja ima svoj kvalitet a kao jedna od osnovnih aktivnosti koje se u ovom trenutku vode na tom planu jeste povezivanje Beograda i Prištine. Tu se u stvari radi o povezivanju srpskog i albanskog naroda u celini i potpuno je normalno da se odmah razgovara o fizičkoj vezi, o „multimodalnom koridoru“ koji bi sa više aspekata spajao prostore centralne Srbije i Kosova – smatra Trifunović.
Pitanje je, međutim, upozorava naš sagovornik, kako će Kragujevac, odnosno gradska vlast i stručna javnost da se postave prema budućem železničkom koridoru, odnosno da će da insistiraju u Vladi da ta železnička pruga prolazi kroz centar Šumadije ili neće uopšte reagovati, kao što nisu ni kad su auto-putevi zaobilazili Kragujevac.
– Svakome je jasno da nas kao grad zaobilaze svi putevi koji se u ovom trenutku ili već grade ili planiraju. Stručna lica koja se time bave, morala bi prva da reaguju. Da napišu smernice aktuelnim gradskim vlastima koje bi trebale da su politički faktor i da imaju prolaz u Beogradu. Ta dva faktora su presudna za dalju sudbinu ove pruge – smatra Trifunović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
