Da li će nam Kijev i Moskva zavrnuti slavine na zimu 1Foto: EPA/ SERGEY DOLZHENKO

U slučaju da do dogovora ipak ne dođe, javlja se veoma realna bojazan da će Kijev pribeći „taktici“ preuzimanja „plavog energenta“ namenjenog drugim zemljama, pa tako i Srbiji iz tranzita kroz tu zemlju.

Trenutna situacija je takva da pregovarači Rusije i Ukrajine nisu uspeli da postignu dogovor o novom dugoročnom ugovoru o tranzitu prirodnog gasa, zbog čega je povećana mogućnost obustave isporuka tog energenta iz Rusije tokom zime.

Evropski komesar za energetiku Maroš Šefčovič izjavio je da je razočaran ishodom jučerašnjih pregovora u Briselu i upozorio da „vreme leti“ s obzirom da važeći ugovor o tranzitu prirodnog gasa ističe 1. januara.

Velika količina ruskog gasa namenjenog Evropi prolazi kroz Ukrajinu, a zabrinutost je da bi Rusija ponovo mogla da „zavrne slavine“ raste. Šefčovič, koji je nadgledao pregovore, rekao je da se sve strane „slažu da poremećaj snabdevanja apsolutno nije opcija“. On je apelovao na pregovaračke timove da budu spremni za nove runde pregovora i izrazio nadu da bi do njih moglo da dođe za nekoliko sedmica.

S obzirom da Srbija godišnje iz pravca Ukrajine uveze oko dve milijarde kubnih metara gasa, te da iz sopstvenih izvora proizvede tek četvrtinu svojih potreba potrošači u našoj zemlji su zabrinuti svaki put kada nema dogovora između Moskve i Kijeva o snabdevanju „plavim energentom“.

Rezerve u skladištu „Banatski Dvor“ kao i domaća proizvodnja garantuju da bi u kraćem periodu neugodna situacija mogla biti prebrođena, ali ako bi kriza potrajala, Srbija bi se svakako suočila sa nestašicama i restrikcijama.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić kaže za Danas da je i pored toga što trenutno sporazuma Moskve i Kijeva nema ipak umereni optimista da će na kraju dogovor biti postignut.

– Drugim rečima, postizanje dogovora je u interesu obe zemlje. Ruska državna kompanija Gasprom zarađuje veliki novac od izvoza gasa u Ukrajinu, u kojoj bi došlo do kompletnog kolapsa privrede ako bi nastupile nestašice gasa. Čak je Ukrajini važnije nego Rusiji da do prekida snabdevanja gasom ne dođe tako da verujem da će i Kijev ali i Moskva poraditi na tome da se postigne kompromis. Osnovni problem je što je slučaj snabdevanja gasom potrošača u Evropi već dugi niz godina političko a ne ekonomsko pitanje. Postoji veoma jak pritisak Vašingtona na Brisel da se ne prihvati nijedan energetski projekat koji sprovodi Rusija. S druge strane, aktuelna situacija u kojoj i dalje nema alternativnog pravca kojim bi prirodni gas dolazio do potrošača u našoj zemlji jasno ukazuje na to da je potrebno da se ubrza izgradnja „Turskog toka“ kroz Bugarsku prema Srbiji jer je to realan alternativni pravac snabdevanja za našu zemlju – objašnjava Savić.

Prema njegovim rečima, u slučaju da dogovor ipak ne bude postignut, Srbija ima uskladištene rezerve za kraći period.

– Ukoliko bi se kriza odužila, svakako da bi došlo do restrikcija u snabdevanju gasom, a prve na udaru bi bile kompanije koje posluju u Srbiji među njima i one iz Evropske unije. Logičnije je prvo njih skinuti sa mreže a ne toplane da se narod smrzava u zimskoj sezoni – naglašava Savić.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, ističe da ugovor o snabdevanju ruskim gasom Ukrajine ističe 1. januara i da bi bilo dobro za sve strane da se novi dogovor postigne.

– S obzirom da Srbija još uvek nema alternativni pravac za snabdevanje gasom, kada je reč o uvozu, sto odsto zavisimo od ruskog gasa koji se transportuje preko Ukrajine. Kada Moskva zavrne slavine Ukrajini, onda Kijev za svoje potrebe uzima gas iz tranzita, što je naravno nauštrb potrošača u Srbiji. Ne znam zbog čega konkretno nije došlo do postizanja dogovora između Moskve i Kijeva, ali bi iz našeg ugla gledano bilo dobro da on bude postignut do 1. januara. Dosta zemalja Jugoistočne Evrope zavisi od isporuka ruskog gasa a u krajnjem slučaju da se sporazum postigne je u interesu i Rusije i Ukrajine pa se nadam da će na zadovoljstvo svih strana on ipak biti postignut – zaključuje naš sagovornik.

Danska dopustila izgradnju „Severnog toka 2“

Agencija za energetiku Danske saopštila je da je odobrila izgradnju deonice gasovoda „Severni tok 2“ kroz tu zemlju. Izdata je dozvola za izgradnju dela tog gasovoda u kopnenom pojasu, jugoistočno od Boriholma u Baltičkom moru. Deonica u dužini od 147 kilometara biće izgrađena za nešto više od mesec dana, čime će izgradnja „Severnog toka 2“ dugačkog 2.100 kilometara biti završena u potpunosti. Shodno tome taj gasovod bi trebalo da postane operativan krajem ove godine.