Najveće kompanije po poslovnim prihodima u 2017. godini bile su EPS sa 252,1 milijardom dinara, NIS sa 215,8 milijardi i Fijat sa 111,7 milijardi dinara, rečeno je na predstavljanju edicije TOP 2017/18 u izdanju magazina Biznis i finansije.
Gledano po visini dobiti, vrh tabele je iznenađujući jer se na njemu nalazi HIP Petrohemija sa neto dobiti od 40,5 milijardi dinara, a sa poslovnim prihodom od svega 37,9 milijardi dinara. Razlog što je ovaj, prethodnih godina gubitaš, prikazao najveći profit u prošloj godini je to što je država kroz UPPR otpisala dug kompanije od 37 milijardi dinara, skoro polovinu obaveza Petrohemije, dok je ostali deo duga konvertovan u kapital. Drugi na listi dobitnika bio je NIS sa 27,8 milijardi dinara, a treći Srbijagas sa 16,7 milijardi dinara neto dobiti. Na spisku najvećih dobitnika su i Telekom Srbija, Tigar, Telenor, Galenika…
Ovogodišnja edicija pada na desetogodišnjicu izbijanja svetske ekonomske krize, pa je zanimljivo videti gde se kompanije gde su kompanije bile 2008. a gde su sada. Direktor Agencije za privredne registre Zvonko Obradović istakao je da se još 2008. godine po broju koncentracija i akvizicija moglo videti da se nešto sprema, kao i da je privatni sektor mnogo brže reagovao od javnih preduzeća.
„Zanimljivo je recimo da su prošle godine preduzeća iz prerađivačke industrije imala tri puta veći prihod nego 2005, sa nešto manjim brojem zaposlenih. U poljoprivredi je takođe utrostručen prihod, a broj zaposlenih je prepolovljen. Čak i građevinarstvo koje je godinama pravilo gubitke, poslednjih godina ih smanjuje, a sa manjim brojem radnika“, ocenio je Obradović, dodajući da je u 2018. godini 170.000 subjekata podnelo finansijske izveštaje što dosta govori o sveobuhvatnosti APR-a.
Ako bi se privreda podelila na javna i državna preduzeća, preduzeća u vlasništvu domaćih kapitalista i inostrane multinacionalne kompanije, prema analizi Nenada Gujaničića iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz, najlošije rezultate su ostvarila državna, a najbolje inostrana preduzeća.
„Najbolje performanse su ostvarile multinacionalne kompanije zbog profesionalnog upravljanja i relativno lakog pristupa finansijama. Recimo Tigar tajers je u tom periodu imao prosečnu godišnju stopu rasta od 15 odsto. Koliko je to, može se videti ako uporedimo sa stopom rasta BDP-a, gde smo tek posle osam godina stigli do pretkriznog nivoa BDP-a“, rekao je Gujaničić. S druge strane, objašnjava on, državne kompanije su imale najlošije performanse. Recimo jedna od najboljih kompanija u državnom vlasništvu, Telekom Srbija, imala je prosečni godišnji rast u prethodnih 10 godina minus četiri odsto.
„Telekomunikacioni sektor je imao težak period, ali Telenor je recimo imao stopu rasta nula odsto godišnje“, kazao je on.
Kada se radi o domaćim firmama ili firmama u rukama domaćih tajkuna neke od najvećih su u međuvremenu nestale.
„Recimo Nibens grupa više ne postoji, slično kao i Farmakom. Takođe, Viktorija grupa postoji, ali u okviru jedne druge grupe. Oni su propali jer nije bilo efikasnog upravljanja i zbog prezaduženosti. Naravno tu je i treći faktor, veze sa izvršnom vlašću i kada one nestanu izbijaju problemi“, objašnjava Gujaničić.
Srpska privreda u velikoj je zavisnosti od spoljnog finansiranja, odnosno od bankarskih kredita. Na 100 dinara finansiranja, 60 dinara su krediti.
„Pri tako velikoj zavisnosti možete zamisliti šta se dešava kada dinar oslabi prema evru. Kod nas su banke dominantni igrači na finansijskom tržištu, jer berza samo nominalno postoji. Duing biznis lista Svetske banke kaže da smo pali na iza 80. mesta po zaštiti manjinskih akcionara, a u stvarnosti situacija je i gora i prava manjinskih akcionara zavise samo od dobre volje većinskog vlasnika“, objašnjava Gujaničić. On dodaje da su krediti banaka poslednje dve-tri godine povoljni, niže su kamatne stope, a dinar stabilan. Međutim, kada se situacija u svetu promeni, a već se menja jer FED diže kamate, a ECB će to uraditi od sledeće godine i još ako dođe do promene valutnog kursa, srpske firme koje su prezadužene ponovo će biti u problemima, a slično je i sa državom koja i dalje ima visok javni dug.
Sledeće godine brisanje neaktivnih društava
Direktor APR-a Zvonko Obradović najavio je da će do kraja godine da se počne sa primenom odredbe Zakona o privrednim društvima donete pre nekoliko meseci po kojoj će neaktivna preduzeća ići u prinudnu likvidaciju i biti brisana iz registra.
„Imamo oko 30.000 privrednih subjekata koji ne reaguju na zakonsku obavezu da podnose finansijske izveštaje. To su često ljudi koji registruju firmu i nikada ne otvore žiro račun ili nemaju promet pa misle da nemaju nikakve obaveze. Po novom zakonskom rešenju brisaće se iz APR-a“, objasnio je Obradović dodajući da je ova institucija za 2014, 2015. i 2016. godinu podnela 26.000 prekršajnih prijava za nepodnošenje finansijskih izveštaja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
