Hleb neće poskupeti

• Kolika je realna cena hleba?

Realna cena je ona koja je u Crnoj Gori, cene inputa tamo slične su kao i kod nas, a hleb u Crnoj Gori košta 70 centi. Ako uračunamo da su u Srbiji malo jeftiniji troškovi prevoza, cena hleba kod nas bi trebalo da bude između 75 i 80 dinara. Međutim, mi smo daleko od te cene. Imamo mnogo malih pekara, ali i velikih, industrijskih pekara. Sve to cenu je spustilo na nivo koji je prihvatljiv i za građane. Naravno na to je uticala i suša prošle godine, na kojoj smo izgubili 1,5 milijardu evra.

• Da li pekare, naročito male, mogu da žive od hleba? Glavna zarada im je na pecivima?

Od 65 do 70 odsto domaćeg tržišta snabdevaju male pekare, njih ima nekih 7.000 u Srbiji. Ali ta mala pekara proda nekih 100 do 120 vekni i ne može da živi samo od toga. Problem imaju i industrije hleba koje snabdevaju 30 odsto tržišta jer njih hleb skupo izađe, kad se uračuna PDV, trgovinska marža, povraćaj od pet odsto. Dok dođete do cene, ona je daleko niža od one maloprodajne o kojoj mi pričamo.

• Kako to da tolike pekare onda opstaju?

Mnogo je pekara zatvoreno u poslednje vreme, ali mnogo se i otvorilo, 10 do 15 mesečno se zatvori u Beogradu, ali isto ih se toliko i otvori. Konkurencija je velika, razlika u cenama mala, posao u pekarstvu nije lak, zahteva veliki broj radnika i treba stvoriti plate za 80.000 njih, koliko ih ima u ovoj industriji. Kad smo razgovarali o ceni hleba morali smo da vodimo računa i o tome da oni koji proizvode hleb ne ostanu bez hleba. Kupovna moć je opala, toga smo svesni, i zbog toga ne možemo više da imamo promete kakvi su nekad bili.

• Pa opet smo prvi smo u Evropi po količini hleba koju godišnje pojedemo, više od 100 kilograma po stanovniku?

U gradovima se jede manje hleba, veća potrošnja je u selima i tu se poslednjih godina beleži blago povećanje potrošnje. U Srbiji se godišnje potroši od 700.000 do 800.000 tona brašna za pekarsku i konditorsku industriju ukupno, odnosno milion do 1,1 milion kilograma pšenice.

• Vlada je pred Novu godinu ukinula carine na uvoz određenih proizvoda. Kakvi će biti efekti te odluke, može li se desiti da to uguši domaću proizvodnju?

Vlada je dosad različitim maržama opterećivala što trgovce, što proizvođače i dovodila ih u nezgodnu poziciju, da ne mogu da isplaćuju lične dohotke. Prethodno smo imali problem sa troškovima plaćanja, to se sad lagano ispravlja. Imali smo i situaciju da je jedna Delta maltene uništila veliki broj proizvođača u Srbiji. Predložio sam neku vrstu uvođenja socijalnih karata, slično onome što je ministarka energetike Zorana Mihajlović napravila u svom sektoru. O tome sam razgovarao i sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem. Mislim da bi to vrlo lako moglo da se uradi.

• Šta bi to konkretno značilo?

Da država pusti slobodno formiranje cena na tržištu, napravimo spisak onih najugroženijih i onda platimo za njih tu razliku do tržišne cene. Ako saberemo sve te osnovne životne namirnice, to bi za svaku porodicu iznosilo 1.000 do 1.200 dinara mesečno po porodici i na godišnjem nivou to bi bilo od 12 do 15 milijardi dinara za sve, što za naš budžet nije mnogo. Tako bismo izašli u susret socijalno ugroženima, a svi ostali bi plaćali tržišnu cenu proizvoda, što bi pomoglo našoj proizvodnji. Ovo bi moglo da da dobre rezultate.

Marže

* Od 1. januara prestala je da važi i Uredba o ograničenju marži na osnovne životne namirnice. Očigledno da od nje nije bilo velike koristi.

Još ranije sam apelovao da se to ukine. Trgovinski lanci nisu jedino mesto gde se građani Srbije snabdevaju, oni kupuju i u malim trgovinskim radnjama, a u tim manjim prodavnicama od 16 do 21 odsto prometa je od prodaje cigareta, upaljača i drugih sitnica, a do 70 odsto prometa je od prodaje osnovnih životnih namirnica, hleba, mleka, ulja, šećera, brašna, sve ono što je bilo ograničeno maržama. Takvim radnjama je teško bilo da prežive. Pekari su zbog ove Uredbe imali problema sa ograničenim cenama jogurta, ne razumem zašto je postojala potreba da se ograniče cene jogurta.

Javne nabavke

* Poslanik ste u Skupštini u kojoj je poslednjeg radnog dana u 2012. usvojen Zakon o javnim nabavkama. Tokom rasprave bilo je nekih primedbi da je tekst menjan u poslednjem trenutku. Kako se Vama čini novi Zakon?

Bitno je da je borba protiv sistemske korupcije počela i to je ključno, ovim zakonom bi se smanjila mogućnost za različite manipulacije u postupcima javnih nabavki. Nijedan zakon u startu ne može biti idealan. Ako se ustanovi da ima nedostataka izmenićemo ga naknadno ili dopuniti.