Kroz Grdelicu samo jedna traka auto-puta 1Foto: FoNet/ Ljiljana Stojanović

Jesenas je na tom delu puta rađen i asfalt jer je popucao. Zbog toga ni do danas u ovom delu nije normalizovan saobraćaj. Slično se u klisuri desilo i tri meseca po svečanom otvaranju puta za saobraćaj. Najveće probleme, međutim, nije pravio asfalt, već obrušavanje potpornih zidova, tako da se praktično sa sanacijom brda nije ni prestajalo. Radovi na ovom delu koridora trajaće, smatraju sagovornici Danasa, dugo, a „kvarovi“ će se ponavljati iznova jer od starta projekat koji je godinama rađen, a decenijama najavljivan, nije urađen kako treba.

U Koridorima Srbije za Danas kažu da je vršilac dužnosti direktora Koridora Srbije Aleksandar Antić, zajedno sa šefom zamenika projekta, ali i izvođačima, obišao radove na trajnoj stabilizaciji kosina u Grdeličkoj klisuri.

„Prilikom obilaska Kosine 2 konstatovano je da je, usled obilnih padavina i naglog topljenja snega, došlo do manjeg izlivanja vode i blata u dužini od 10-ak metara, na desnom profilu autoputa, koji je zatvoren za saobraćaj od oktobra 2020, zbog izvođenja radova na kosini, neposredno iznad trase autoputa“, navodi se u odgovoru Koridora.

Oni, kako kažu, konstantno nadgledaju sve kosine u Grdeličkoj klisuri, na osnovu čega je ustanovljeno da ne postoje nikakva pomeranja, niti je aktivirano klizište, već je reč samo o „spiranju površinskog sloja materijala i otvaranja parapetnog zidnog platna u dužini od šest metara“.

„Ovom prilikom došlo je do manje materijalne štete, koja je procenjena na 100.000 dinara, koju će otkloniti izvođač radova u okviru redovnog održavanja gradilišta, o svom trošku“, ističu u Koridorima i podsećaju da je radi bezbednosti oktobra prošle godine izmenjen režim saobraćaja, tako što je zatvoren desni poluprofil autoputa, a da će normalizacija uslediti nakon završetka radova na kosinama, neposredno iznad trase auto-puta, a pre početka letnje sezone.

Problem sa radovima na Koridoru postoji od starta, smatra građevinski inženjer Danijel Dašić jer je umesto mrežice brdo trebalo da drže masivni potporni zidovi.

„Sistem stabilizacije kosina koji je primenjen, tzv. ankerovanje podrazumeva da bušite brdo dok ne dođete do zdrave stenske mase da bi napravili vezu sa mrežom. To vam je kao kada stavite mrežu za kosu i ukosnice koje sprečavaju kosu da se razleti. U ovom slučaju to ne može da završi posao jer ne postoji u tom delu zdrava stenska masa i za to postoje i dokumenti, geološke karte gde se vidi da te zdrave stenske mase nema“, ističe Dašić za Danas.

U slučaju Grdeličke klisure, napominje on, jedini način stabilizacije su masivni potporni zidovi koji svojom težinom sprečavaju brdo da krene.

„I oni sada to rade, ali džabe jer je potrebna ogromna količina materijala da se odveze. Projektom je predviđena mrežica i u startu je to jeftinija varijanta, ali će na kraju ispasti skuplja jer će morati da se radi i jedna i druga, plus sanacija“, kaže naš sagovornik.

Dašić napominje da su od velikog rušenja brda počeli da se rade inženjerski normalne stvari, jer se pravi galerija koja će da zaštiti put i vertikalne bušotine, ali da mora da se krene od početka jer sklanjanje velike količine materijala i stabilizacija zahteva takvu vrstu radova kao što su oni na otvorenim rudarskim kopovima.

„To je ogroman posao i očekivao sam da će to da se desi, jer ovo nije kraj. Kiša, sneg, naglo topljenje, sve to utiče“, ističe Dašić.

On daje primer Makedonaca koji su, kako kaže, zadnjih 30 kilometara puta do grčke granice uradili dobro, odneli su 70 do 80 puta više materijala nego mi i rasteretili pritisak na potporne zidove, napravili klasične potpore i njihov put koji je otprilike pušten u isto vreme kad i naš, nije imao opravku niti problem sa pucanjem ili klizanjem.

„Kod nas na jugu se kaže što se krivo napravi, niko ga ne ispravi. Sve će da nas košta duplo više nego Makedonce, a iste je dužine, sličnog broja tunela i mostova. Da bi se radilo na pravilan način treba znanje, volja, iskustvo, pamet. Građevina da bi trajala potrebno je ugrađivati dobre materijale, a ne političare“, naglašava Danijel Dašić.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže da će na tom putu stalno biti problema jer je zemljište erozivno i zato bi zidovi trebalo da se ojačaju.

„Trebalo bi da se jednom uradi kvalitetna sanacija, da se urade projekti kako treba, a ne da političari odlučuju o svemu. Bude ovako kada se to desi, kada se angažuju stranci koji urade deo, uzmu pare i onda odu. Ovo je tek početak, i pruge, mostove, putevi, sve je to rađeno ko zna kako“, ističe Rodić.

Sve se, kako kaže, svede na interes i politiku, a građevinom su počele da se bave firme za koje nikada nismo čuli.

„Kada se nešto projektuje i gradi nije to samo crtanje, već pre toga treba sve moguće ispitati. Dobar projekat i dobra priprema je preko 50 odsto posla, odstupanje u količinama mogu da budu plus minus tri odsto, a u ceni 10 odsto. Sve preko toga, ako je dobar projekat, je pod znakom pitanja. Ako nešto košta 100 dinara, a ti ga platiš 300 očigledno je da je pljačka. E, to je nas zadesilo“, napominje Goran Rodić.

Radovi vredni 400 miliona evra

Radovi na deonici kroz Grdeličku klisuru, vredni 400 miliona evra, trajali su šest godina. Na tom delu Koridora izgrađeno je 36 mostova i dva tunela, od kojih je jedan, Manajle, najduži u Srbiji. Za prolazak kroz Grdelicu vozilima je po otvaranju puta trebalo 20 minuta, dok je za put od Beograda do Skoplja potrebno 3,5 sata.

close
Kroz Grdelicu samo jedna traka auto-puta 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.