Zgrada RTS Foto: Miroslav Dragojević

Medijski stručnjak Maja Divac ističe da u zemlji sa autoritarnom vladom i istanjenom demokratskom supstancom postoji samo jedno pravilo kog bi se trebalo držati kada je reč o finansiranju javnog medijskog servisa-finansiranje ne sme biti dominantno iz budžeta.

Ona ocenjuje da se produženje finasniranja RTS-a delom iz takse, a delom iz budžeta u naredne dve godine „poklapaju sa održavanjem sledećih redovnih parlamentarnih izbora, predviđenih za 2020. Po svemu sudeći radi se o političkoj odluci, kao što je to bio slučaj i kada je ukinuta pretplata ili kada je uvedena neadekvatno niska taksa od 150 dinara. Javni medijski servisi u Srbiji se već tri godine finansiraju u skladu sa Zakonom o privremenom načinu uređivanja naplate takse, a ne po Zakonu o javnim medijskim servisima koji predviđa da visina takse može iznositi do pet stotina dinara i da o njenom iznosu odlučuje Upravni odbor javnog medijskog servisa.

Zbog nedovoljnog iznosa takse, funkcionisanje javnih servisa presudno zavisi od novca iz budžeta, što ih čini osetljivim na eventualne uticaje i pritiske od strane onih koji odlučuju o davanjima iz državne kase. Ukidanjem nekadašnje pretplate od 500 dinara dramatično su smanjeni ionako nedovoljni godišnji prihodi javnih medijskih servisa“, ocenjuje Divac.

Država godišnje iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja izdvaja četiri miljarde dinara za javne medijske servise, od čega 3,1 milijardu za RTS, a 900 miliona za Radio televiziju Vojvodine.

Saša Mirković, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije ističe da u prihodima RTS-a preovlađuju prihodi od takse sa preko 50 odsto. On podseća i da javni servisi imaju ograničenja vezana za plasiranje reklama na šest minuta po satu, dok komercijalne televizije imaju pravo na 12 minuta reklama na sat.

„Postoje mišljenja da je najbolje da javni servis bude na pretplati, kao na primer Bi-Bi-Sin i da se jedino tako obezbeđuje nezavisnost. Nije samo kod nas javni servis na budžetu, pa opet niko u tim drugim zemljama ne dovodi u pitanje nezavisnost i objektivnost javnih servisa. Mislim da za nezavisnost nije presudno odakle dolaze pare, već se obezbeđuje drugim propisima, a kod nas je od 2014. godine na snazi Zakon o javnim medijskim servisima. NJegova primena garantuje nezavisnost, a ne novac“, smatra Mirković.

U poslednjih pet godina (ne računajući 2018. za koju još nisu objavljeni finansijski izveštaji) najveći budžet RTS je imao 2014. godine – 16,2 milijarde dinara. To je i poslednja godina u kojoj se naplaćivala pretplata. Kasnije je taj namet pretvoren u taksu, koja u odnosu na pretplatu nema elemenat dobrovoljnosti već je parafiskalni namet i naplaćuje se uz račun za struju. U toj godini prihodi od pretplate su bili 7,2 milijarde dinara, a budžetska subvencija 6,5 milijardi, dok je ostatak prihoda od komercijalne delatnosti. Već naredne, 2015. godine ukinuta je pretplata, a budžet RTS-a je prepolovljen na 8,8 milijardi dinara, a skoro sve je isplaćeno iz budžeta 6,74 milijarde dinara.

U 2016. godini na ime takse naplaćeno je 4,2 milijarde dinara, a 2017. pet milijardi dinara, a procenat. Od januara ove godine taksa je povećana sa 150 na 220 dinara. U 2016. i 2017. godini RTS je ostvario dobit od 1,3 odnosno 1,5 milijardi dinara. Prema mišljenju nezavisnog revizora činjenica da su na kraju 2017. godine kratkoročne obaveze bile za šest milijardi dinara veće od obrtne imovine ukazuje na neizvesnost u vezi sposobnosti RTS-a da nastavi poslovanje. Doduše koju rečenicu kasnije napominje se da zbog društvenog značaja kao medijskog servisa nema sumnje u stalnost poslovanja.

Međutim, postavlja se pitanje i efikasnosti poslovanja RTS-a. Recimo 2015. godine plate su bile na nivou 30 odsto ukupnih troškova,a u 2017. zarade su dostigle 44 odsto ukupnih troškova. Prema finansijskom izveštaju za zarade je potrošeno 3,7 milijardi dinara, pa ispada da subvencija države ne pokriva ni plate.

Povezani tekstovi