Privatni biznis iz ugla preduzetnica - šta ih muči a šta očekuju od države 1Zakonom nisu precizirani uslovi hidroponske proizvodnje organskog povrća: Vanja Stojanović Foto: Lična arhiva

Iako organska proizvodnja hrane dobija na zamahu činjenica je da malim proizvođačima, a takvi dominiraju u ovom sektoru, nije lako da se izbore sa svim nedaćama koje ova svojevrsna avantura donosi.

Ako se tome doda da se za proizvodnju organskih proizvoda najčešće opredeljuju žene, i to one iz tzv. ranjive kategorije (45+) koje teže dolaze do posla, onda bi podrška države, kažu, morala da bude veća.

– U avanturu preduzetništva upustila sam se pošto sam ostala bez posla, a ideja da krenem sa proizvodnjom voćno energetskih proizvoda „NatBar“proizišla je iz ličnog životnog stila koji podrazumeva ljubav prema prirodi, planinarenju i zdravom načinu života i ishrane. Zanimljivo je da je u trenutku dok sam razmišljala čime ću da se bavim, a to je bilo 2016. godine, Regionalna agencija za razvoj i evropske integracije raspisala konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za pokretanje start ap preduzeća, uz mentorsku pomoć. Žene su, kao podsticaj, dobijale dodatne bodove u rangiranju. Ta podrška bila je dovoljna za pokretanje male, kućne proizvodnje. Ali, najveći problem, pogotovo za male preduzetnike, predstavlja ulaganje u male serije ambalaže, do koje se ne samo teško dolazi, već je i do osam puta skuplja nego velike serije – priča za Danas Nataša Delibašić iz Beograda, vlasnica preduzetničke radnje Fruit Fusion.

Privatni biznis iz ugla preduzetnica - šta ih muči a šta očekuju od države 2
Iz ljubavi prema prirodi i planinarenu javila se ideja da pravi zdrave slatkiše: Nataša Delibašić Foto: Lična arhiva

Kao učesnik prošlogodišnjeg USAID projekta za razvoj premijum hrane Nataša je dobila priliku da se njeni zdravi slatkiši nađu u tridesetak prodajnih objekata trgovinskog lanca Delez.

Trenutno pokušava da nađe sredstva za proširenje proizvodnje, ali to je, kako kaže, gotovo nemoguća misija budući da kao početnik u privatnom biznisu nema dovoljan kredibilitet. Smatra da preduzetništvo treba podsticati i razvijati bez obzira na to da li je reč o ženskom, muškom, ili porodičnom.

„Država bi trebala na sve moguće načine da nam pomogne, bilo kroz umrežavanje raznih grana industrije, ili kroz poreske olakšice, podršku u sajamskim nastupima, nabavku opreme…“, naglašava Nataša.

Da je svaki početak težak to nam je u razgovoru za Danas potvrdila i Vanja Stojanović, predstavnica firme Emisia Greenhouse u Kragujevcu, koja se već tri godine bavi hidroponskom proizvodnjom organskog paradajza, a od ove godine u ponudi imaju i sušeni paradajz.

Sa tim proizvodom, plasiranim pod imenom „Iz moje bašte“, prvi put su se na tržištu pojavili na manifestaciji Belgrejd fud šou i već su privukli pažnju potencijalnih potrošača.

– Nijednom privredniku u Srbiji nije lako, nama malim proizvođačima pogotovu. Imate neku viziju, svesni ste činjenice da su potrebna velika ulaganja, a opet zavisite od toga da li ćete uspeti da nabavite sredstva neophodna za početak biznisa. U opremu, koju smo nabavili u Holandiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj, mnogo smo uložili. Imamo plastenik od 600 kvadratnih metara i na površini od 300 kvadrata u sezoni može da se dobije čak četiri tone organskog paradajza u hidroponiji. Na moju inicijativu krenuli smo sa sušarom, jer sam procenila da se u Srbiji gotovo niko ne bavi proizvodnjom sušenog paradajza, ranije je bilo nekih pokušaja – kaže naša sagovornica i dodaje da su sva ispitivanja kvaliteta sušenog paradajza obavljena na Tehnološkom institutu u Novom Sadu.

Objašnjava da se paradajz suši na temperaturi do 45 stepeni, zatim se pakuje u tegle i preliva sa 100 odsto maslinovim uljem i može da se drži na sobnoj temperaturi. Da je reč o zdravom proizvodu o tome svedoči podatak da se paradajz gaji u kokosovom humusu, a prska se isključivo čajem od koprive i surutkom od kozijeg mleka.

Sertifikat i za hidroponsku proizvodnju

– Kao proizvođači imamo primedbu na Zakon o organskoj proizvodnji hrane, kojim nisu precizirani uslovi hidroponske proizvodnje organskog povrća, što je inače u svetu već praksa. Insistiramo na izmenama i dopunama tog Zakona, kako bismo i mi koji se bavimo tom vrstom proizvodnje organske hrane mogli da dobijemo sertifikat, ali i podsticaje na koje do sada nismo mogli da računamo. Ja sam privrednik 38 godina i da nisam počela da se bavim biljem ne znam šta bih – naglašava Vanja Stojanović, predstavnica firme Emisia Greenhouse u Kragujevcu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari