Ipak, najviše pažnje javnosti izazvao je član 9 koji se nije nalazio u nacrtu zakona predstavljenog u javnoj raspravi. Ovaj član najavljenog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja po platnim transakcijama, obavezuje banke da uz tekući račun izdaju klijentima platnu Dina karticu, čije se transakcije obrađuju u Srbiji i to bez naknade. Kartice koje se obrađuju u inostranstvu banka može izdati klijentu samo na njegov pisani zahtev. Neki bankari su se pobunili zato što se na njih prevaljuju troškovi izdavanja ovih kartica, a kartičari jer se Dina kartica, jedina koja transakcije obrađuje u Srbiji, stavlja u superioran položaj čime se narušava fer konkurentska utakmica.

Kritičari, neke banke i udruženja koja okupljaju strane kompanije, ocenjuju da je ovaj član predloga zakona protivan propisima EU i Svetske trgovinske organizacije zbog sprečavanja i ograničavanja konkurencije. Takođe, njima smeta što se ovaj član pojavio tek 22. maja 2018. u predlogu koji je stigao u Skupštinu i što nije prošao javnu raspravu prošle godine, niti je Komisija za zaštitu konkurencije na njega dala saglasnost.

NBS sa svoje strane kaže da se ne radi o ograničavanju konkurencije zato što sporni član kaže da se mora izdati kartica čije se transakcije obavljaju u zemlji bez obzira na kartični brend.

„Pravila za poslovanje platnih sistema propisana Zakonom o platnim uslugama su identična za domaći i inostrani kapital, odnosno jednaka za Vizu, Masterkard, Dinu ili bilo koji drugi sistem“, navode u NBS pravdajući predlaganje ovog člana potrebom da NBS kontroliše plaćanja unutar zemlje.

„Građani Republike Srbije platne kartice u 97 odsto slučajeva koriste za plaćanja u zemlji, a za preko 85 odsto tih transakcija celokupna obrada se obavlja u inostranstvu, u platnim sistemima nad kojima nijedna nadležna institucija Republike Srbije nema nikakav nadzor, niti bilo kakav uvid u njihov rad. Inostrani kartični sistemi su predmet nadzora u svim zemljama EU, dok u našoj zemlji to nije slučaj“, navodi se u odgovoru NBS na pitanje Danasa. Međutim, i dalje će se plaćanja unutar zemlje, obavljena preko Vize ili Masterkarda, procesirati u inostranstvu, pa nije jasno kakvu će kontrolu imati NBS, osim što će eventualno više transakcija biti obavljeno preko Dine. Takođe, protivnici ovog člana tvrde da iako postoji mogućnost da drugi kartičari obrađuju transakcije u zemlji postavlja se pitanje visokih barijera, odnosno neophodnih investicija i vremena da se uspostavi ovakav sistem.

Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS, u obraćanju poslanicima juče je istakla da je tek nedavno saznala da se 30 miliona evra godišnje odlije iz Srbije u inostranstvo po osnovu obrade transakcija, dok banke zarade 2,5 miliona evra od izdavanja stranih kartica.

U NBS kažu i da u trenutnim okolnostima jedino Dinakard posluje kao platni sistem u Republici Srbiji u skladu sa svim zahtevima koje propisuje Zakon o platnim uslugama, a internacionalni kartični sistemi niti rade, niti su pod nadležnošću bilo kog nadzornog organa Republike Srbije.

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka, kaže da će se banke prilagoditi novim propisima koji podstiču kartičarstvo i kartice nacionalnog izdavaoca.

„Obaveza banke da besplatno izdaje Dinu izazvaće troškove bankama, ali one će to prihvatiti. Time će se podstaći upotreba domaćih kartica, a smanjiće se i troškovi banaka prema kartičarskim kućama Vizi i Masterkardu koji su išli i do 2,7 odsto vrednosti transakcije“, rekao je Dugalić dodajući da su se građani ljutili zbog visokih provizija za plaćanje karticama, ali da je to zbog plaćanja kartičarima.

Korist od ovog člana zakona videće i procesorske kuće koje obrađuju transakcije domaćih kartica. U Dinakard sistemu je šest procesorskih kuća od kojih je najveća Čipkard koja ima 30 odsto tržišta i koju je 2016. godine kupila firma Aseko SEE.

Niže provizije na plaćanje karticama

Ovim predlogom zakona međubankarske provizije koje čine i do 80 odsto ukupnih provizija za plaćanje karticama ograničavaju se na 0,2 odsto za debitne i 0,3 odsto za kreditne kartice. Kako kažu u NBS, do sada su najniže međubankarske naknade bile kod Dine do 0,83 odsto, dok je kod Vize to iznosilo do 1,8 odsto, a kod Masterkarda do 2,2 odsto. Ipak, treba reći da je Dina bila najjeftinija pošto je nacionalnu kartičnu šemu osnovala NBS i njom neprofitno upravljala.