Nova strategija: Ljudima ogaditi Zapad da se ne bi odseljavali

Plate u Evropskoj uniji, kako kaže, „nisu dosta veće, a život je mnogo puta skuplji nego u Srbiji“, a uz to mi „imamo društveni život koji ne postoji nigde, cena života je niža, kvalitet života raste iz dana u dan, i već sada je na zadovoljavajućem nivou“.

Ispada da je jedina razlika između nas i nabeđeno bogatih zemalja EU to što oni skuplje mogu da plate a mi naše jeftino uglavnom ne možemo.

Istina, ministar je ovu izjavu dao pokušavajući da demotiviše „mozgove“ koji masovno napuštaju Srbiju, čak oko 40.000 ljudi godišnje.

Prosek zarada u EU, prema poslednjim podacima Eurostata, iznosi 1.543 evra a na tako „niskom“ nivou drže ga zarade u Bugarskoj, Rumuniji ili Letoniji, gde su slične kao i kod nas, dok su najviše u Danskoj, gde je prosek 3.270, zatim Austriji 2.324, Nemačkoj 2.271, Francuskoj 2.197, Velikoj Britaniji 1.990 ili Italiji 1.758 evra. 

Srbiji prosek za novembar prošle godine iznosio je rekordnih 477 evra, pri čemu visoke zarade koje „vuku“ statistiku naviše ima svega deset do 12 odsto zaposlenih a preko milion njih ne računa mesečno na više od 30.000 dinara ili oko 250 evra.

Prosečan građanin Srbije, dakle, zarađuje 29 odsto od iznosa koji u koverti dobije prosečan Evropljanin.

I, kao što tvrdi ministar, „plate kod njih nisu dosta veće“…

Jedno od merila blagostanja je i struktura prosečne potrošnje u domaćinstvima, u kojoj se zapravo vidi kvalitet života.

Tako se za troškove ishrane u EU prosečno izdvaja oko 12 odsto prihoda u domaćinstvu a najveći udeo tih troškova imaju Rumuni, čak 27,8 i Bugari 19,2 procenta.

Porodice u Srbiji za ishranu utroše više od trećine zarade, 34 odsto.

Pritom, u evropskoj korpi ima mnogo više mesa, ribe, mleka i voća, dok u srpskoj dominira hleb. Ali, biće bolje kada ostvarimo strateški cilj od 900 evra plate, koju je najavio prvo predsednik Vučić, a odmah potom ponovio i ministar Đorđević.

Za državljane EU veća stavka od one koju daju za hranu su računi za stan, energiju i komunikacije, i za te potrebe odlazi im gotovo četvrtina, 24 odsto ukupnih sredstava, dok za prevoz troše više od 13 odsto raspoloživog novca.

Za građane Srbije, računi koje im isporučuju komunalna preduzeća znatno su niži, od zarade izdvajaju 16 odsto za stanovanje i grejanje a oko devet odsto za transport.

Uz to, prosečan Evropljanin ima prostora da iz kućnog budžeta oko sedam odsto potroši na restorane, tek nešto manje od svote koju mesečno izdvaja za hranu, dok se u Srbiji taj iznos kreće oko dva procenta, pa to pomalo dovodi u sumnju tezu ministra da mi imamo bogatiji društveni život.

Ukoliko želimo ipak da verujemo zvaničniku, podsetimo se da na duvanske proizvode naši ljudi troše 42 odsto manje novca nego u zemljama EU, pri čemu broj pušača nije manji, što je potpuno opravdano jer je poznato da se mi više družimo i da je društveni život u direktnoj srazmeri sa cenom cigareta.

Dakle, vlada nas jeftinim cigaretama podstiče da se družimo, čega na Zapadu, jasno, nema.

Jačanju društvenih veza pogoduje i to što veliki broj ljudi radi dva ili tri posla, pa ne samo što dopunjuje kućni budžet kako bi mogao da plati račune, hranu i troškove roditeljstva, nego i ima priliku da upozna više ljudi i stekne nova saznanja.

O kvalitetu života govori i podatak da više od četvrtine građana zemalja EU, 28,3 odsto ne može sebi da priušti bar jednu sedmicu putovanja za godišnji odmor, pri čemu je statistika pogubnija za Rumune, gde 59 odsto njih ne može da plati letovanje, zatim Hrvate, Grke i Kiprane gde se procenat kreće oko 51.

Kada je reč o Srbiji, prema podacima Eurostata oko 57 odsto građana ne može da priušti porodici odmor van kuće. A i zašto bi, kada nam ministar ukazuje kako je naša zemlja lepa.

Kada bi se još očistili delovi grada gde se mesecima gomila smeće ili divlje deponije uz magistralne puteve širom zemlje, ma bili bismo skoro kao Austrija ili Švajcarska.

Skroman petogodišnji rast

Plate u Srbiji, prema podacima Eurostata za period od 2014. do 2018. rasle su znatno sporije nego što je prosek u zemljama Evropske unije – tek 0,6 odsto godišnje.

Poređenja radi, manje od nas primali su Crnogorci, kojima je u proseku za 0,3 odsto padala plata, dok je Albancima rasla u proseku 0,5 odsto.

Od zemalja bivše Jugoslavije po rastu zarada prednjači Hrvatska, godišnje čak 2,3 odsto i sada je na proseku od nešto iznad 890 evra, kao i Severna Makedonija ali je ona i sa napretkom od 2,4 procenta godišnje jedva dostigla 413 evra.

Od uporedivih zemalja, najveći rast imala je Rumunija, 9,9 odsto ali je to kod njih bila državna politika kojom su usporavali migracije svog stanovništva.

Takođe visok rast imale su Bugarska 7,4 odsto, potom Mađarska 6,3 odsto, kao i baltičke zemlje između 5,5 i 5,9 odsto godišnje.