Foto: Privatna arhiva

– Ne vidim nijedan drugi razlog u ovom trenutku, osim ugovora o koncesiji za beogradski aerodrom. Niko taj ugovor nije video u celosti, osim nekih detalja sa vremenskim okvirom kada je potpisan ugovor. I odjednom se otvorilo pitanje Niškog aerodroma. Pre toga je niška gradska vlast i Skupština grada usvojila plan rada aerodroma za ovu godinu gde se ne pominje mogućnost prenošenja vlasništva ili nemogućnost finansiranja njegovog rada – kaže u razgovoru za Danas pilot lou kost kompanije Rajaner, koja ima redovne linije na niškom aerodromu.

On kaže da, prema dostupnim podacima, ugovor o koncesiji za beogradski aerodrom „ima vrlo malo ekonomskog ili bilo čega drugog osim političkog“. Uveren je da je Vlada Srbije dužna da objavi ugovor o koncesiji sa Vansijem.

– Nemam problem sa kompanijom Vansi zbog toga što traži, imam problem zašto neko ne zaštiti Aerodrom Niš kao što je zaštitio Vansi. Aerodrom u Beogradu narednih 25 godina nije naš, a imamo Aerodrom u Nišu koji ne štitimo – kaže on.

Milićević još kaže da bi zvaničnici trebalo da objasne zašto se u ugovoru o koncesiji za beogradski aerodrom pominje, prema tvrdnjama državnih zvaničnika, limitiranje broja putnika na niškom i drugim aerodromima u Srbiji na milion godišnje u radijusu od 150 do 230 kilometara.

– To je jako bitno jer su aerodromi „Ponikve“ i „Morava“ na udaljenosti do 150 kilometara, pa se postavlja pitanje da li njih uopšte smemo da razvijamo. I da li aerodrom izvan 230 kilometara, dakle Aerodrom u Prištini, koji je zvanično aerodrom Srbije, nije više u našoj nadležnosti? – pita on.

On naglašava da u ovom trenutku nisu potrebna bilo kakva finansijska ulaganja da bi Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu postojao i funkcionisao.

– U ovom trenutku nije neophodno ulaganje da bi saobraćaj mogao da se odvija na Aerodromu. On bez ikakvog ulaganja može da ima 300.000 putnika godišnje. Ako se ne ulože pare Aerodrom neće prestati da radi. To se mora jasno staviti do znanja i prekinuti spin Vlade (Srbije) da bez ulaganja nema aerodroma – kaže on.

On precizira da je pista niškog aerodroma dovoljno duga za avione tipa „airbus 320“ i „boing 737“ za sve destinacije koje su u ovom trenutku u redu letenja preko Niša i da nikakvo produženje piste nije neophodno. Ulaganja koja bi obezbedila da se „još nešto doda na postojeću strukturu“ potrebne su samo ukoliko Niš želi da poveća broj putnika. Investicije u toranj i prilazna svetla uopšte nisu investicije države, već Agencije za kontrolu letenja zadužene za Srbiju i Crnu Goru (SMATSA), kaže.

– Da Niški aerodrom ne ispunjava sve uslove  avioni ne bi leteli, putničkog saobraćaja ne bi bilo jer se bezbednost saobraćaja ne može dovesti u pitanje na bilo koji način. Tehničke mogućnosti Aerodroma u Nišu su dobre jer je dobio sertifikat od Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije. Decembra prošle godine potvrđeno je da ovaj aerodrom ispunjava sve uslove postavljene od strane ICAO (Internetional Civil Aviation Organization) i ostalih nadležnih orgranizacija. Dolazimo u situaciju da rukovodstvo države demantuje svoju agenciju koja je radila taj sertifikat i izdala ga- naglašava on.

Pilot Rajanera kaže da nikada u svojoj dugogodišnjoj profesionalnoj karijeri nije video da neki aerodrom u svetu tako brzo napreduje kao niški vazdušna luka.

On dodaje da je netačna tvrdnja državnih i niških funkcionera da u Evropi ne postoji aerodrom koji dobro posluje, a koji nije državni.

-To je spin. Ne znam ni za jedan aerodrom na teritoriji Evrope koji je 100 odsto u vlasništvu države. Postoje razne varijante u vlasništvu, ali ne znam ni za jedan aerodrom, čak ni manji od niškog, a da ne pričam o većem, koji je u potpunom vlasništvu države. Aerodromi ovog nivoa, kao niški, uglavnom su u privatnom vlasništvu ili su u vlasništvu lokalnih privrednih komora. Imate i kombinacije gde je vlasnik lokalna samouprava. Tvrdim da ne postoji aerodrom ovog tipa kao što je niški da je u potpunom vlasništvu države – kaže on.

Milićević nije želeo da govori da li je niskotarifna irska avio kompanija Rajaner zadovoljna uslovima letenja i brojem putnika na niškom aerodromu jer za to nema ovlašćenje, ali kaže da je najbolji pokazatelj to što od početka septembra 2016. godine do danas Rajaner nije ukinuo nijednu liniju, već se razgovara o novim linijama.

– Mi u avio industriji znamo da se za Niški aerodrom interesuje mnogo kompanija, dakle Niš ima ponude za mnoge letove. Ova situacija u proteklih mesec dana blokira sve moguće nove linije jer kompanije žele da vide šta se dešava i šta će se dešavati – kaže on.

Prema njegovim rečima, ukoliko se nešto u ugovorima zaključenim između avio prevoznika i grada Niša izmeni na štetu jedne ugovorne strane, druga ugovorna strana će plaćati penale. On pretpostavlja da će ukoliko do toga dođe penale plaćati grad Niš, pošto je Aerodrom Niš u vreme zaključenja ugovora u apsolutnom vlasništvu grada.

– U ovom trenutku svi zaposleni na Niškom aerodromu rade maksimalno dobro i stručno, što se iz obima saobraćaja vidi. Mi imamo tim na Niškom aerodromu i ne znam šta treba da urade ti ljudi da dokažu da znaju da rade svoj posao. Zašto menjati tim koji dobija? Prepoznali su ih u inostranstvu i zašto se to dovodi u pitanje? – kaže Milićević za naš list.

„Slučaj niški aerodrom“

Gradsko veće Niša donelo je 30. marta odluku o besplatnom ustupanju osnivačkih prava, kompletne imovine, sertifikata i licenci niškog Aerodroma  „Konstantin Veliki“ Republici, na preporuku Vlade Srbije. Odluka je izazvala građanske proteste, kao i javne sumnje da država želi da preuzme upravljačku kontrolu nad Niškim aerodromom upravo zbog ugovora o koncesiji za beogradski aerodrom.

Nakon više suprotestavljenih izjava, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministarska saobraćaja Zorana Mihajlović i njen pomoćnik Zoran Ilić „priznali“ su da je u ovom koncesionom ugovoru predviđeno da niški i drugi aerodromi u Srbiji, u radijusu od 230 kilometara od beogradskog, ne smeju imati više od po milion putnika godišnje sve dok beogradski aerodrom ne dostigne 12 miliona putnika. Oni su kazali da bi Srbija, ukoliko se to dogodi, mogla da dođe u poziciju da plaća penale „Vansiju“ ili da mu produži koncesiju.

Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“ pokrenula je zbog ovakvog ugovornog ograničenja za niški i druge aerodrome u Srbiji postupak pred Direkcijom za zaštitu konkurencije Komisije Evropske unije u Briselu. Konačnu odluku o vlasničkom statusu Aaerodroma „Konstantin Veliki“  trebalo bi da donese Skupština grada Niša, nakon prvomajskih praznika.