Foto: EPA-EFE-VALDRIN-XHEMAJOn je za Betu rekao da je rod u Čileu, koji je među najvećim svetskim proizvođačima malina, podbacio do 70 odsto i da je naglo skočila cena smrznute maline na zalihama.
„Kilogram klasirane (rolend) smrznute maline košta 250 dinara, a 125 grama u maloprodaji košta od 1,3 do dva evra“, rekao je Radović.
Dodao je da su proizvođači doneli odluku da zatraže pomoć države u posredovanju na sinoćnom Upravnom odboru tog udruženja i da će danas Vladi Srbije i Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uputiti pismo sa takvim zahtevom.
Radović je ocenio da će, zbog prošlogodišnjih vremenskih nepogoda snega, vetra i mraza koji su oštetili stabla malina i kupina, ovogodišnji rod malina biti manji za oko 30 odsto i da će zbog toga ponuda biti manja, a cene više i da ne žele da ih kao do sada otkupljivači ucenjuju.
„Kilogram kupina je prošle godine otkupljivan za 30 do 50 dinara, a sada se prodaje po 100 dinara. Na kom se to poslu može ostvariti takva zarada“, rekao je Radović.
Istakao je da se prošle godine u rešavanje problema niske otkupne cene malina i kupina uključilo jedino Ministarstvo poljoprivrede, ali ne i Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine, a da proizvođači tog voća nisu dobili nikakav odgovor od Komisije za zaštitu konkurencije koja je prošle godine na terenu ispitivala da li ima zloupotrebe dominantnog položaja otkupljivača.
On je rekao da ni komisija koju je osnovao Nacionalni savet i koja je trebalo da radi na izradi zaštitne markice o poreklu maline nije uradila ništa za skoro godinu dana, a nema izveštaja ni o tome da li je neko kontrolisao prodavce zaštitnih sredstava i njihove marže, a što su tražili proizvođači tog voća.
„Prošlogodišnji rod maline nije bio veći od 50.000 tona do 60.000 tona, a državni zvaničnici tvrde da se iz Srbije izvezlo oko 100.000 tona, pa mi nije jasno čija je to malina koja izlazi iz Srbije, a nije srpska“, rekao je Radović.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Proizvođači tovnih junadi: Interventni otkup, dobra mera države
U Srbiji se očekuje prosečan rod suncokreta, a rekordan soje i kukuruza
Moj odnos prema zahtevina malinara ide od odobravanja do želje da potpuno prestanu sa proizvodnjom i ne maltretiraju nas svojom uskogrudošću.
Razumem i podržavam borbu za veću otkupnu cenu maline i kupine, ali loši argumenti i arogantan vučićevski stav ovog „predsednika“ me izuzetno iritiraju. Prvo – ogroman deo ( do 99%) srpske maline se pakuje za strane trgovačke lance, pod njihovom robnom markom. Cene se u maloprodaji značajno razlikuju, za isti kvalitet maline, ako je recimo pakujete za Aldi, Metro ili Billu. Ili….Tvrditi da se 125 gr maline prodaje po odeđenoj ceni je svesno obmanjivanje javnosti , jer možete kod jednog lanca pronaći različite cene. Drugo – ta cena nije relevantan podatak jer su trgovačke marže, gotovo uvek, mnogo veće od zarade onih koji proizvode i pakuju. Istina je i da se malina, poslednjih godina, mnogooo više pakuje u voćne mixeve nego samostalno, pa govoriti o njenoj ceni paušalno kao predsednik je smešno.Treće- otkud „drugu predsedniku“ pravo da zabranjuje uvoz i recistribuciju i reexport bilo čega pa i kupina i malina. To vidim kao sposobnost srpskih hladnjačara da preuzmu i prodaju malinu i kupinu iz susednih zemalja, koje nemaju sposobnost da plasiraju kvalitetan poluproizvod.
Četvrto- umesto o proizvođačima, koji bi da sa pola hektara zarade dovoljno da ništa drugo ne rade ( a i ovako im buđ zašto sirotinja obrađuje i bere maline) fokus treba usmeriti na, uglavnom, radnice u hladnjačama. Te moderne ro inje radi u vrli teškim uslovima za tričavih 30-ak hiljada dinara. One su u ovom lancu najveći, ili mislim jedini uz one berače i radnike u malinjacima, gubitnici! O hiljadama njih niko ne brine, sindikati su im zabranjeni, svaka, ma i najmanja, pobuna se rršava otkazom, broj obolelih žena od teških bolesti sa godinama radnog staža dramatično raste (pustite dr Grujičić OU, pogledajte hladnjače), njihova perspektiva je nikakva….
Ovo mi nesto, zvuci poznato…Cuj, termin , okvirna cena…?!! Hoce li Vam priznati troskove proizvodnje i stopu profita od X procenata , ili cemo slusat,i istu pesmu,sa tekstom kao i himna Srbije…Zivela Srbija-ajd zdravo…!!
Seljaci će i ove godine biti prevareni sa cenom maline. Naravno, sad će, izvoznici, pustiti glas (dok se priprema malina, kao najteži posao) da će cena maline biti i veća od dva evra. A onda, u sezoni branja, cenu će prepoloviti, jer su tada seljaci ucenjeni i moraju je obrat, pa makar i za evro. I, konačno, neka se seljaci zapitaju, zašto ne bi mogli dobiti izvoznu dozvolu, sve, i da se cela Srbija udruži u jednu zadrugu i da ima svoje hladnjače.
A višnjari? Treba da se uključe proizvodjači svih voćnih vrsta kako bi predstavnici bili reprezentativniji, a pregovori legitimniji i uspešniji.
Koliko je ostalo neobrane maline prosle godine.Kod mene pet tona.Tako ce biti i ove.Pa neka seljak iz Ivanjice nastanjen u Zelezniku i dalje odredjuje otkupnu cenu sa ministrom poljoprivrede.150r.s.d treba platiti branje pa da vidimo dali nebi bilo radne snage.