Raste izvoz ali i uvoz dobija na ubrzanju

Ukoliko vlada želi da do kraja 2007. godine spasava što se spasti može, onda ekonomsku politiku mora da fokusira na zaustavljanje ubrzanog rasta spoljnotrgovinskog deficita, procena je, ali i upozorenje, ekonomskih stručnjaka. I mada se iz vladinih krugova možeočekivati objašnjenje da strukturene promene u spoljnotrgovinskoj razmeni, a one su glavni razlog viskom deficitu, nije moguće izvršiti preko noći, ipak podatak da je deficit u našoj razmeni sa inostranstvom povećan u odnosu na isti period lane za čak 46,2 odsto, najbolje svedoči da takvom objašnjenju zaista mesta nema. Posmatrano kroz prizmu statistike to znači da je u pr va četiri meseca ove godine na svetsku pijacu izvezeno 48,1 odstgo više roba nego lane od januara do aprila kada je zabeleženr ast od 13,2 odsto u odnosu na isti period 2005. godine. Tako posmatrano, moglo bi se reći da je Srbija u izvoznoj ekspanziji. Na takav zaključak navodi i podatak da je za četiri meseca ostvaren izvoz težak 2,5 milijardi dolara dok je prošle godine on dostizao 1,5 milijardi dolara. Dakle, Srbija je uspela da u prvom kvartalu ove godine inostranstvu proda za milijardu dolara više robe nego prošle godine. Ako bi se nastavilo istim tempom, u proseku oko 625 miliona dolara, mesečno kraj 2007. bi mogao da bude dočekan sa izvoznim rezultatom od 7,5 milijardi dolara, što bi za više od milijarde dolara nadmašilo prošlogodišnji bilans. takav rezultat bi čak mogao da s smtra uspehom, s obzirom na to da država sa sprovođenjem ekonomske politike za ovu godinu praktično kasni čitavo jedno polugodište. Ali, ekonomisti upozoravaju da ne treba izgubiti z vida da su naši izvozni rezultati u najvećem delu posledica povoljne klime na svetskoj pijaci koja pogoduje izvozu klime, sirovina, naročito metala. Ukoliko bi trendovi krenuli u suprotnom smeru, veoma lako bi optimizam koji sada postoji na strani izvoza mogao da splasne, da ne govorimo o tome da takav rast izvoza ni iz daleka nije dovoljan ako želimo da obezbeidmo održiv razvoj.

Zabrinjavajući rast uvoza potrošne robe

Beograd – Godišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prva tri meseca ove godine iznosio je 8,8 odsto, što je za oko četiri odsto više nego u poslednjem tromesečju 2006, objavio je juče Centar za visoke ekonomske studije (CEVES). Stručnjaci CEVES-a ocenili su da su na ubrzanje privrednog rasta najviše uticali značajno povećanje domaće tražnje, izazvano visokim realnim rastom zarada i kredita. „Zabrinjavajuće je, međutim, što se povećana potrošnja stanovništva zadovoljava velikim delom kroz uvoz. Rast uvoza potrošne robe u prva tri meseca ove godine iznosio je 25 odsto i bio je za oko osam procentnih poena veći nego u poslednjem tromesečju 2006. godine. Postoji opasnost da negativan uticaj veće potrošnje stanovništva na povećanje spoljnotrgovinskog deficita nadmaši pozitivan uticaj koji povećana tražnja ima na domaću proizvodnju i tako ugrozi makroekonomsko stanje Srbije u srednjem roku, ocenjuju stručnjaci CEVES

Novi ministar za ekonomiju Mlađan Dinkić priznaje da je problem broj jedna naše spoljnotrgovinske razmene prekomeran uvoz. „Država ne može mirno da gleda na to da uvoz raste po stopi od 43,8 odsto kao i da se ubrzano uvećava deficit“, izjavio je nedavno Mlađan Dinkić. Koliko je ova strana spoljnotrgovinskog bilansa ozbiljna, najbolje svedoči podatak da je za prva četiri meseca za uvoz potrošeno 5,2 milijarde dolara, dok je u istom periodu lane Srbiju uvoz koštao 3,5 milijarde dolara a tada je uvoz rastao po stopi od 21,8 odsto što je bilo gotovo duplo brže nego stopa rasta izvoza. I struktura uvoza ostala je nepromenjena – na prvom mestu je uvoz energenata za koji je sada izdvojeno blizu 580 miliona dolara mada su visoko bili pozicionirani uvoz drumskih vozila, električnih mašina, aparata i uređaja i obojenih metala.

Srbiji potrebna izvozna strategija

Država mora što pre da ponudi izvoznu strategiju i da definiše ključne sektore koje će pomagati. Jasno je da bez stranih direktnih investicija nema povećanja izvoza, o čemu svedoči i podatak da su nosioci izvozne politike upravo firme koje su kroz proces privatizacije dobile strateške partnere iz inostranstva. Tako bi, ulganjem u infrastrukturu ili pojednostavljenjem carinskih procedura, država trebalo da stvara uslove za dolazak stranih kompanija, ali i da kroz dokapitalizaciju postojećih isntitucija što podrazumeva i učešće Svetske banke ili EBRD, stvori bolji ambijent za realizaciju izvozne strategije. Tržište Evropske unije je za nas najinteresantnije i zato bi ugovor CEFTA trebalo maksimalno iskoristiti, naročito klauzulu o zajedničkom poreklu robe. Veoma je važno da strane kompanije koje već posluju na našem tržištu i velike evropske kompanije upravo u Srbiji nađu partnere koji će za njih proizvoditi delove, polusklopove i sklopove – smatra ekonomista Radovan Kovačević.

Rečju, kao što se ne menja izvozna tako se ne menja ni uvozna struktura, pa otuda pravo pitanje kakav se lek može propisati da bi bar tempo uvoza bio sporiji. Najrealnijim se čini predlog da se podizanjem konkurentnosti naših proizvoda najveći izvoznici, koji su po pravilu i najveći uvoznici, što više usmeravaju ka uspostavljanju dugoročnih veza sa dobavljačima čime bi bila zaustavljena sve veća supstitucija domaćih proizvoda uvoznim. Na drugoj strani, pošto je dokazana međuzavisnost plata i uvoza koja pokazuje da povećanje prosečne plate za jedan evro rezultira povećanjem uvoza na godišnjem nivou za oko 33 miliona evra, jasno je da bi i tu bilo prostora za delovanje države. Konačno, na zaustavljanje daljeg rasta uvoza stimulativno bi mogle da deluju i mere centralne banka na obaranju kamatnih stopa. U svakom slučaju, ne bi valjalo ako država nastavi da ignoriše upozorenja ekonomista jer bi se moglo dogoditi da kraj ove godine dočekamo sa trgovinskim deficitom većim od osam milijardi dolara, što bi bilo povećanje od 60 odsto u odnosu na deficit ostvaren u 2006. godini.