Skromna stopa rasta ukupne premije ukazuje na nastavak silaznog trenda

Ukupna premija raste, što je samo po sebi dobro, ali nije zadovoljavajuće što stope rasta padaju. Da bismo dostigli tri odsto učešća premije osiguranja u bruto društvenom proizvodu neophodan nam je snažniji rast, čak dvocifren ako govorimo o životnom osiguranju. Premija neživotnih osiguranja je tri puta veća od osiguranja života, a u zemljama koje bi trebalo da su nam uzor životno osiguranje je znatno razvijenije i dostiže najmanje 50 odsto tržišta. Kod neživotnih osiguranja prostor za rast moramo tražiti u osiguranju malih i srednjih preduzeća, privatnom osiguranju (imovina i imovinski interesi građana), kao i u novim poslovima, poput „sajber“ rizika, profesionalne odgovornosti, odgovornosti članova uprava…

* Procenjuje se da manje od 20 odsto stanovništva u Srbiji poseduje neku polisu osiguranja. Da li to znači da građani Srbije nemaju poverenja u osiguravajuće kuće, ili je reč o niskom standardu stanovništva, ili postoji neki treći razlog?

– Više faktora utiče na slabu zastupljenost osiguranja u Srbiji. Pre svega, nizak nivo svesti građana o potrebi osiguranja. Osiguranje se doživljava kao skupa usluga, što zapravo nije tačno. Ta opaska se naročito odnosi na osnovne potrebe kao što je, na primer, osiguranje doma u kome živimo, odnosno osiguranje života u cilju finansijske zaštite osiguranika i njegove porodice. Smatram da kao građani još nismo u dovoljnoj meri spoznali istinu da smo mi ti koji smo odgovorni za svoju budućnost. Deo odgovornosti je i na industriji osiguranja, s obzirom na to da nismo uspeli da prenesemo poruku građanima i da im objasnimo da osiguranje ne samo da nije skupo, nego i šta sve donosi i zašto je u modernom svetu život nezamisliv bez osiguravajućeg pokrića. Naš zadatak je da edukujemo stanovništvo, usađujući mu svest o važnosti osiguranja, što ne mora nužno da bude visok izdatak. I sve to imajući u vidu standard građana u Srbiji. Naš misija je i da se na primeren način približimo mladima koji su već sada, ili će u najskorije vreme biti, potencijalni korisnici naših usluga.

* Kakva je situacija kad je reč o kompanijama? Da li je sve veći broj stranih kompanija na našem tržištu za koje je, recimo, polisa osiguranja od odgovornosti – imperativ, pozitivno uticao na predstavnike firmi sa domaćim kapitalom da razmišljaju u tom pravcu?

– Visok priliv direktnih stranih investicija dobra je vest za osiguravajuću industriju, jer većina investitora ne počinje poslovanje bez odgovarajućih polisa osiguranja. To je deo njihove poslovne kulture, a za mnoge i osnova biznisa, jer bez adekvatne osiguravajuće zaštite ozbiljni poslovi se ne planiraju. Uticaj na domaće kompanije je primetan, mada ne u dovoljnoj meri. Pitanje osiguranja od odgovornosti je u tesnoj vezi sa opštim stepenom odgovornosti u društvu. Polisa osiguranja od odgovornosti štiti osiguranika od zahteva trećih lica kojima može biti izložen. Položaj trećih oštećenih lica nije sporan i ona imaju pravo na naknadu štete ako postoji odgovornost. U slučaju postojanja osiguravajućeg pokrića sigurnost naplate je na višem nivou.

* Polemika u vezi s dilemom da li se više isplati uložiti novac u štednju u banci ili u polisu osiguranja i dalje je aktuelna. Da li uopšte ima smisla razmišljati na taj način?

– Reč je o prividnoj dilemi, jer su u pitanju različiti finansijski proizvodi. Situacija na tržištu i pad kamatnih stopa ne idu u prilog štednji i dobra su prilika za osiguranje da se fokusira na suštinu – finansijsku zaštitu korisnika od različitih rizika. Osiguravajuće kuće zato redefinišu modele poslovanja, proizvode i usluge i razvijaju nove mogućnosti, kao što je „unit-linked“ životno osiguranje, koje Viner štediše jedino na tržištu nudi. Uz životno osiguranje dajemo priliku građanima da ulažu u investicione fondove i tako ostvare više prinose.

Potencijalni investitori u državne infrastrukturne projekte

* Moglo bi se reći da su osiguravajuće kuće važan investitor. Gde Viner štediše plasira sredstva?

– Osiguranja su u Evropi najvažniji institucionalni investitor, a iznosi kojima raspolažu mere se desetinama milijardi evra. Kod nas je, pak, stanje nešto drugačije. Iako naša država ima veliku potrebu za sredstvima, podsetiću da početkom 2017. godine nismo imali gde da investiramo novac. Osiguravajuće kompanije, koje se bave osiguranjem života, raspolažu kapitalom koji mogu da investiraju na duži period. Mi, zapravo, možemo da budemo potencijalni investitori u preko potrebne državne infrastrukturne projekte. Za nas je država pouzdan i siguran deponent. Pored ulaganja u državne obveznice, Viner štediše osiguranje traži nove pristupe investicionoj politici i prihvatljive modele koji će unaprediti našu strategiju. Ove godine napravili smo veliki korak u tom pravcu ulaganjem u nekretnine – sredinom jula postali smo vlasnici poslovne zgrade Anex u centru Beograda. To ulaganje uklapa se u strategiju investiranja zasnovanu na sigurnosti i dugoročnosti, ali je i potvrda snage naše kompanije. Osim toga, afirmiše opredeljenost matične kompanije Vienna Insurance Group da dugoročno posluje u Srbiji.