Sledi rešavanje pitanja rudarskog i petrohemijskog sektora

Naime, sada je u opticaju Instrument za koordinaciju politike (IPC), kod nas već nazvan čuvarkuća koji podrazumeva savetodavnu ulogu Fonda, ali bez finansijskih elemenata ili kvantitativnih ciljeva koji moraju da se ispune. Sudeći prema izjavama zvaničnika problema oko dogovora neće biti, jer je novi aranžman već isplaniran.

Nakon tri godine fiskalne konsolidacije pod nadzorom MMF-a prošlu godinu Srbija je završila sa (razočaravajućim) rastom BDP-a od 1,9 odsto, ali u suficitu državnog računa od 1,2 odsto BDP-a i javnim dugom od 57,2 odsto BDP-a. Inflacija od kraja 2013. godine nije predstavljala problem.

I dok su javne finansije sređene (dobrim delom zahvaljujući smanjenju plata i penzija i zabrani zapošljavanja u javnom sektoru) drugi deo ciljeva iz prethodnog programa je ostao skoro nedirnut. Šta je ostalo da se uradi naveo je sam MMF povodom zaključenja stend baj aranžmana. Kao prioritete za naredni period MMF navodi rešavanje pitanja državnih preduzeća pre svega iz rudarskog i petrohemijskog sektora. Takođe kažu da se državne finansijske institucije, Poštanska štedionica, Komercijalna banka ili Dunav osiguranje moraju reformisati ili privatizovati. Sledeći zadatak je unapređenje poslovne klime. Pre svega radi se o poreskoj reformi, parafiskalnim nametima i nesigurnostima pravosudnog sistema. Na kraju ističu da je potrebno izgraditi infrastrukturu. Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da ovde ne bi bilo čvrstih kvantitativnih ciljeva kao u prošlim programu, kao ni finansijskog obavezivanja.

– Čini mi se da državi ovaj aranžman treba kao dodatno osiguranje ako ne bude sve išlo sa javnim finansijama kao što je planirano. Što se tiče reformi Fond može reći da nešto treba, ali samo Vlada to može da uradi. Možda će Vlada da koristi Fond da lakše probiju tvrđave, javna i društvena preduzeća. Iako se čini da vlast ovde sve može, ipak mislim da ukoliko krene da ukida status kvo, subvencije naići će na otpore – ocenjuje Bajec dodajući da i Fondu odgovara da isproba kakve rezultate može da pruži ovaj novi program.

Za profesora ekonomije Miroslava Prokopijevića nema dileme da je za „zemlje sa vladama koje se neracionalno ponašaju, kao što je naša, dobro imati spoljnog kontrolora, čak i ako je njegov glavni cilj ostvarenje svojih, a ne naših interesa“. On ističe i da je sve ciljeve koje je naveo Fond trebalo da odavno sami ostvarimo.