Snižavanje kamata, provereni recept

Mogućnost da Evropska centralna banka podigne kamatne stope usred finansijske krize podsetila je na čuveni govor (Zlatni krst) koji je 1896. godine održao veliki američki govornik Vilijem Dženings Brajan, komentarišući usmeravanje ka zlatu kao međunarodnom standardu, Brajan je rekao: „Nećete na glavu rada staviti krunu od trnja. Nećete razapeti ljudski rod na zlatni krst“. Drugim rečima, želeo je da poruči da obični ljudi nisu stvoreni da bi patili zbog mana političara očaranih mrtvom ekonomskom teorijom. Danas je mrtva ekonomska teorija ona po kojoj je brza promena opredeljenja – opisno nazvana „smanjeni apetit za rizikom“, ključni razlog koji stoji iza trenutne finansijske krize i krize sa sabprajm hipotekama. Da bi izbegli rast tog apetita, političari i stručnjaci fokusirali su se na problem moralnog rizika. To znači da „loši momci“ moraju da plate za svoje greške kako ih ne bi ponovo napravili. Neko bi očekivao da sledbenici Vilijem Dženings Brajana upozoravaju čelnike centralnih banaka da ne razapinju ljudski rod na „krst moralnog rizika i bezizlaznosti“. Ali, ma koliko delovalo iznenađujuće, situacija je upravo obrnuta.
Ključno pitanje koje ekonomisti sada treba da postave jeste zašto finansijska tržišta „usporavaju“ kada su banke i druge finansijske institucije preplavljene likvidnošću. Konvencionalno objašnjenje da je reč o smanjenom apetitu za rizikom, nije ubedljivo. Tržište sabprajm hipoteka izgleda previše malo da bi izazvalo takvu promenu u opredeljenosti prema riziku. Mnogo je ubedljivije objašnjenje da je trenutna kriza, sa svojim nepoznatim dimenzijama, nanela toliko oblaka na ekonomski pejsaž da je „zamrzla“ učesnike na finansijskom tržištu. To je osnovna lekcija nove knjige „Nesavršeno poznavanje ekonomije: Devizni kursevi i rizik“, Romana Fridmana i Majkla Goldberga. Ključ za razumevanje finansijskih tržišta, posebno kada uđu u nemirne vode kao što je to bilo u prethodnim nedeljama, nije u promeni opredeljenosti već nasleđena nesavršenost u znanju i promenjena očekivanja u vezi sa budućim kursom makroekonomskih pokazatelja. Koji recept za trenutnu krizu nudi pristup „nesavršenog znanja“! Najvažnije je da guverneri centralnih banaka odluče da snize kamatne stope, i to brzo. To je jedini način da se učesnici na tržištu uvere da neće biti dozvoljeno da turbulencije na finansijskim tržištima utiču na realnu ekonomiju. Sudeći prema nedavnoj promeni politike, Federalne rezerve ponašaju se kao da se naknadno okreću hipotezi nesavršenog znanja. Predvođene Benom Bernankeom, bivšim vodećim akademskim ekonomistom, Federalne rezerve SAD upale su u zamku zatvaranja očiju prema širim posledicama krize sa sabprajm hipotekama – ubrizgale su novac u sistem, ali su odbacile mogućnost obaranja kamatnih stopa. Rezultat te, gotovo katstrofalne politike, bilo je zaustavljanje finansijskih tržišta da bi deset dana nakon upućivanja poruke „Ko, ja zabrinut?“, Federalne rezerve napravile neophodan potez i smanjile diskontnu kamatu za 50 bazičnih poena. Rizici od opadanja razvoja su se značajno povećali, objasnili su zvaničnici Rezervi. I mada bi Federalne rezerve mogle da idu i dalje i smanjuju stope za federalne fondove, kao i diskontne stope važno je da su prešle most od nezainteresovanosti do umirivanja. Da li je Bernanke, unapred dobio primerak knjige Fridmana i Goldberga? Bernanke je sigurno imao vremena da se seti kako je njegov legendarni prethodnik Alan Grinspen, 1998, rešio finansijsku krizu dugoročnog kapitala. Grinspen nije onaj tip ekonomista koji bi razapeo ljudski rod na krst moralnog rizika niti na mehaničke modele konvencionalne ekonomske teorije. On je snizio kamatne stope dokazujući tako da finansijska kriza, izazvana kolapsom hedž fondova, neće uticati na privredu. I tržišta i privreda su reagovali sa dodatnim entuzijazmom. Nakon početnog posrtanja, ili početničke greške, kako je rekao jedan komentator, Bernanke izgleda počinje da sledi stope učitelja. Ali šta je sa Žan Klod Trišeom, predsednikom Evropske centralne banke, koji je obećao podizanje kamatne stope u septembru i sada vidi da će možda morati da promeni plan? Da li će odložiti ili nastaviti sa planom podizanja stope u septembru?
Melvin Kraus je viši saradnik u Huver instituciji na