Srbija rizičnija ekološki nego politički

Ruža Ćirković PREKO PREČE: Mada to u praksi mnogo ne pomaže, ipak, ne biste smeli o tome kako vam stvarno vide rođenu zemlju suditi prema javnim istupima, pa ni javnim potezima stranih vladinih i nevladinih predstavnika. Sve je to, na kraju krajeva, politika i u političke svrhe. Zato su takozvani kontrolni eksperimenti veoma poželjni i uvek na ceni. Ne pomažu mnogo kad ste mala zemlja, ali bar znate kako stvari stvarno stoje. Ili, što bi rekla jedna moja rečita prijateljica – bar znam da nisam luda. Zato je poželjno o stvarnom političkom i bezbednosnom stanju u svojoj zemlji ne suditi prema politički motivisanim izveštajima nego prema ekonomskim analizama namenjenim što je moguće prizemnijoj upotrebi. Nikad mi ne bi na pamet palo da tražim, i pronađem, jednu takvu analizu da se nisam zainteresovala za situaciju u Makedoniji odakle mi je signaliziran Izveštaj o konkurentnosti pojedinih zemalja u saobraćaju i turizmu (podaci inovirani u martu 2007. godine), začinjen ocenom zemlje u 22 sektora prema 53 indikatora. Obuhvaćeno je SVE: od opasnosti da dobijete malariju, preko izgleda da zaštitite privatnu svojinu do nivoa odgovornosti koji firme pokazuju prema ekološkom sistemu. Od 124 skroz-naskroz izanalizirane zemlje Srbija (još sa Crnom Gorom) rangirana je na 61 mesto. Dakle, tačno na sredini liste. Od zemalja sa kojima se mi poredimo (recimo na putu u EU) ispred Srbije samo su tri države: Hrvatska (na 38 mestu), Slovenija (na 44 mestu) i Bugarska (na 54 mestu). A iza nas su Rumunija (na 76 mestu), Makedonija (na 83), Albanija (na 90) i Bosna i Hercegovina (na 104). Od 22 analiziranih sektora Srbija ima konkurentske prednosti ima u devet, a mane u 13.
ZDRAVI, LJUBAZNI, TELEFONOM DOBRO POVEZANI: Prema ovoj, očito ozbiljnoj analizi, koja je turističku silu Francusku srozala na 12. mesto pre svega zbog nezadovoljavajućeg odnosa prema gostima, Srbija je na prvom mestu u svetu po liebarlnom viznom režimu, po broju obolevanja od malarije i riziku da se ta bolest dobije. Na jednom od prvih 50 mesta, dakle povoljno ocenjena, je i po odnosu prema turistima (29 mesto), po dostupnosti rentakar firmi, po telefonskim vezama. Nešto lošije, ali takođe mnogo bolje od proseka, ocenjen je nivo biznis-troškova od terorizma, kvalitet obrazovnog sistema, dostupnost ispitane pijaće vode, HIV preventiva, pa dosta se dobro držimo i kada je kvalitet hotelskih soba u pitanju. Nešto bolje od 50. mesta plasirani smo i po očekivanom životnom veku. Zbog onoga što sledi, a što je našu lepu sliku upropastilo, zanimljiv je nalaz da štete od ugljen-dioksida u Srbiji nisu velike. Istraživači Svetskog ekonomskog foruma, kojima je u slučaju naše zemlje partner bio Džeferson institut, prema nivou šteta nastalih zbog dejstva ugljen-dioksida smestili su Srbiju na veoma dobro 42. mesto. Ali ako imamo sreće, prema njihovoj oceni, pameti nemamo. Ekološka regulativa je sektor u kome Srbija umalo nije plasirana na poslednje mesto. Prema tri ocenjivana indikatora (transparentnost ekološke regulative, prioritetnost održivog turizma i transporta za vladu i strogoća ekoloških propisa), Srbija je plasirana na 121, 117. i 115. mesto, a uzevši sve ukupno našla se na 120. poziciji od ukupno 124 zemlje. Iza nas su: Paragvaj, Surinam, Čad i poslednja Albanija. Samo nešto malo bolje nego po kvalitetu ekološke regulative, Srbija je plasirana po odgovornosti biznisa za ekološki sistem – zauzima 111. mesto. Sledeći podatak bi mogao da bude veoma koristan u tekućoj, sačuvaj-bože, raspravi oko gradnje puteva u Srbiji. Drugi sektor u kome je Srbija plasirana ispod 100. mesta je saobraćajna infrastruktura na zemlji (107. mesto). U svemu ostalom smo uspeli n bar malo da se odmaknemo od stotke – recimo kod infrastrukture u vazdušnom saobraćaju, zauzeli smo 99. mesto. I zamislite, po kvalitetu železničke infrastrukture Srbija je plasirana na 22. mesto što je za 91poziciju bolje nego po kvalitetu putne infrastrukture (113). Pa sad vi, ako nemate pametnija posla, ubijajte se od rasprave je li Velja Ilić vaspitan il’ nije. Od ovih država u okruženju sa kojima mi volimo da se poredimo, lošiju saobraćajnu infrastrukturu na zemlji ( putna infratsruktura, luke, železnica. . .) od nas imaju samo Albanija (122. mesto) i Bosna i Hercegovina (114 ). Ispred je i Makedonija (83), i Rumunija (77), Bugarska (70), Hrvatska (46), a o Sloveniji da i ne govorimo (37). Pa se vi posle pitajte zašto su oni već tamo, gde mi hteli bi-ne bi da budemo, a mi još nismo.