Foto FoNet Aleksandar Levajkovic

Upravo zbog toga se ni u fiskalnoj strategiji ne pominje promena fiskalne politike koja bi doprinela ubrzanju privrednog rasta, kao što je povećanje javnih investicija i značajnije smanjenje opterećenja na rad. Kako se navodi u analizi saveta od 2010. godine Srbija je imala kumulativni rast od 15 odsto što je dvostruko manje od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope. Zato i životni standard zaostaje za zemljama u okruženju, pa je tako BDP po stanovniku Bugarske za trećinu veći nego u Srbiji, rumunski je za 50 odsto veći, a poljski čak dvostruko u odnosu na Srbiju.

„Ekonomsko zaostajanje Srbije za uporedivim zemljama suštinski se nastavlja i u 2019, iako će rast BDP-a Srbije (koji procenjujemo na 4,3 odsto) biti tačno na nivou proseka zemalja CIE. Naime, oko jedan procentni poen ostvarenog privrednog rasta Srbije duguje se oporavku poljoprivrede od suše u 2017. godini. Bez toga, rast privrede bio bi oko 3,3 odsto i bio bi među nižim u Centralnoj i Istočnoj Evropi“, navodi se u izveštaju Saveta.

Kao način za dostizanje visokog i održivog rasta u Savetu vide investicije koje bi trebalo da iznose 25 odsto BDP-a, a u 2018. će iznositi tek 18,5 odsto, a sudeći prema fiskalnoj strategiji ni naredne godine neće biti većeg pomaka.

Pitanje je kako država može da utiče na povećanje investicija. Može direktno povećanjem ulaganja u infrastrukturu, a Savet preporučuje povećanje za jedan odsto BDP-a.

„Javne investicije imaju ubedljivo najveći pozitivan uticaj na privredni rast u odnosu na sve druge vrste javne potrošnje kao što su plate, penzije, subvencije…“, ističu u Savetu.

Drugi način je indirektno, stvaranjem uslova za veće privatne investicije i reformom javnih preduzeća koja bi onda više ulagala. Jedna od mera koje bi podstakle privatni sektor da više investira je smanjenje nameta na rad. Drugi, verovatno i važniji način je poboljšanje „najlošije ocenjenih komponenti privrednog ambijenta od strane relevantnih međunarodnih institucija, smanjenje korupcije, vladavina prava, povećanje efikasnosti državne administracije, jačanje institucija“, navode u Fiskalnom savetu.

Ovoga na žalost nema u Strategiji, pre svega jer kreatori ekonomske politike uzimaju da je sadašnji rast snažan te i ne vide da tu leže problemi. U strategiji se u naredne tri godine ne predviđa povećanje učešća javnih investicija u BDP-u (računa se oko četiri odsto BDP-a), kao ni značajnije rasterećenje privrede smanjenjem nameta na rad nakon skromnog smanjenja sa 63 na 62 odsto u 2019. ukidanjem doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca.

Nije privredni rast jedini razlog za povećanje investicija, već je to pre svega loše stanje infrastrukture. Tako je Srbija, kažu u Savetu, zbog dugogodišnjih niskih ulaganja u zaštitu životne sredine među najzagađenijim evropskim zemljama. Poražavajuća je činjenica da ni najveći gradovi u Srbiji, Beograd i Novi Sad, još uvek nemaju postrojenja za preradu otpadnih voda, pa se kanalizacija direktno izliva u vodotokove. Takođe, i pored ubrzanja radova ove godine, Koridori 10 i 11 nisu završeni i rokovi za njihov završetak su nebrojeno puta do sada probijeni. Na primer, Mađarska, Hrvatska i Slovenija imaju dva do tri puta više izgrađenih kilometara autoputeva nego Srbija. Pored toga, čak dve trećine pruga u Srbiji nije elektrifikovano, a na preko polovine pruga brzina vozova ne prelazi 60 kilometara na čas.

Treći nedostatak strategije je to što ne daje odgovor na pitanje kada i kako će se povećati kvalitet usluga koje pruža država u važnim oblastima poput zdravstva i prosvete, kao i Poreske uprave koja godinama ne uspeva da se modernizuje. U analizi se napominje da loše upravljanje zaposlenošću pogoršava ionako nizak kvalitet usluga. Fiskalni savet ističe da Vlada nema konkretan plan kada će preći na održivi model upravljanja brojem zaposlenih u državi i napokon ukinuti štetnu zabranu zapošljavanja. Takođe, neizvesno je i kada će se urediti sistem plata u javnom sektoru koji se priprema već četiri godine.

Savet upozorava da vlada neuređenost u lokalnim finansijama i da opštine daju 200 miliona evra godišnje za pokrivanje gubitaka lokalnih javnih preduzeća što je glavni razlog za ulaganja manja od potrebnih.

Pozitivne strane Strategije

Usvojena Strategija ima i svoje pozitivne strane. Savet ocenjuje da je njen najvažniji pozitivni aspekt to što se nizak fiskalni deficit od 0,5 odsto BDP-a planiran u 2019. zadržava i u narednim godinama što će dovesti do smanjenja učešća javnog duga u BDP. „Po prognozama iz Strategije, javni dug bi trebalo da padne ispod 50 odsto BDP-a tokom 2020. što je realistična projekcija i dobar rezultat uzimajući u obzir to da je na kraju 2015. javni dug bio preko 70 odsto BDP-a“, navodi se u Strategiji.

Povezani tekstovi