Volstrit na nebu, privreda u jarku 1Foto: EPA-EFE/ JUSTIN LANE (Arhiva)

Do februara ove godine berzanski indeksi su cvetali toliko da su mnogi od njih, na primer, S&P 500 dostigli istorijski rekordne nivoe.

Početkom marta nakon što se epidemija proširila iz Kine po celom svetu, pa najzad i SAD, krenula je martovska rasprodaja u kojoj su cene akcija pale za 20 odsto.

Očekivano s obzirom da su širom sveta pozatvarane granice, a projekcije ekonomskog pada bile kataklizmične.

Međutim, već do aprila tih 20 odsto je nadoknađeno i tako je završeno najkraće „bear” (izraz za silazni trend cena na berzi, nasuprot „bull” tržištu koje označava rast cena) tržište u istoriji koje je trajalo svega 11 mesec, a nastavljen je trend rasta tako da smo krajem prošle nedelje došli na korak od novog rekordnog nivoa inndeksa S&P 500.

U međuvremenu je ekonomija SAD zabeležila najveći kvartalni pad od kada se prati ova veličina, 9,5 odsto je smanjena aktivnost od aprila do juna, nakon pada od pet odsto u prvom tromesečju.

Stručnjaci ističu da berza pokazuje očekivanja od budućnosti, a ne kretanja u prošlosti, ali zbunjujuće mnogim stručnjacima i fond menadžerima je kako se berza vinula u nebesa u nedelji u kojoj su pukli pregovori republikanaca i demokrata o novom fiskalnom stimulusu.

„Biće još teškoća u ekonomiji, biće bankrota, biće još zatvaranja kompanija, biće još visoke nezaposlenosti. Zato mislim da će biti još paketa pomoći”, izjavio je jedan investitor.

Ovo bi moglo da objasni odakle vera u dalji rast cena akcija.

Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je emisija novca ogromna i taj dodatni novac se usmerava na berzu.

„To rade i Evropa i SAD. Istovremeno domaća tražnja je jako slaba, ljudi se boje da kupuju skupe stvari. Stope nezaposlenosti se povećavaju. Na kraju, ceo taj mehanizam stimulacija se usmerava u akcije”, napominje on.

Još jedna specifičnost situacije na berzi je brutalna dominacija tehnoloških kompanija koje beleže neverovatan rast vrednosti.

Na indeksu S&P 500 prvih pet kompanija su Epl, Amazon, Alfabet (Gugl), Majkrosot i Fejsbuk, vrede zajedno više od 6,7 biliona dolara i čine 23 odsto ukupne vrednosti svih 500 kompanija, više nego ikada pre. Od februara im je tržišna vrednost povećana za oko 1,7 biliona dolara. Upravo tehnološke kompanije su i pokupile kajmak od ovog rasta akcija.

Statisika pokazuje da je većinu kompanija ovaj skok zaobišao, pošto na svaku kompaniju koja je dobila na vrednosti ove godine, 1,7 kompanija nije.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu slaže se da je tržište kapitala postalo precenjeno, a indeksi napumpani.

„Na tržištu se nalazi obilje jeftinog novca. Neki se zadužuju i kupuju akcije, jer računaju da im se isplati pošto su kamate blizu nule. Tako se stvara potencijalni mehur. Kada se razdvoje finansijski i realni sektor dolazi do balona koji neumitno puca, samo je pitanje kada i u kojoj meri. Imamo iskustvo iz krize 2008. godine, iako ova kriza nema veze sa njom, da su mnogi investirali, a nisu imali kapitala za pokriće gubitaka. To je važilo za sve, od investicionih banaka do građana koji su kupovali kuće bez odgovarajućeg pokrića u prihodima, računajući da će cene nekretnina rasti”, objašnjava on.

Da li će doći pucanja balona zavisi od mnogih faktora, a među njima su svakako budući ekonomski odnosi SAD i Kine.

Đukić napominje da bi rizik mogao biti nastavak trgovinskog rata nakon drugog talasa pandemije. Dobar pokazatelj da  stvari nisu sjajne je cena zlata, kao utočište investitora u svakoj krizi.

„Rast cene zlata koja je u jednom trenutku preskočila 2.000 dolara za uncu pa se vratila pokazuje koliko je strah veliki. Čini se da je američki FED preuzeo ulogu svetske centralne banke i da upravlja kompletnim finansijskim sistemom zbog dominacije dolara. FED ne razmišlja o eksperimentu sa negativnim kamatnim stopama i upumpavajući likvidnost omogućava sistemu da funkcioniše. Značajan faktor je i sukob republikanaca i demokrata oko fiskalnog stimulusa. Republikanci zastupaju program od oko 1.000 milijardi dolara, dok demokrate čak idu do 3,4 hijade milijardi što bi bilo devastirajuće za ekonomiju, ali to je u funkciji predizborne kampanje. Izgleda da neće skoro doći do dogovora u Kongresu i tu je važno što je Tramp naredio da se isplati pomoć za nezaposlenost. Evropska centralna banka s druge strane takođe reaguje, ali ima problem što fiskalne vlasti ne reaguju brzo, mada Nemačka sada jeste preuzela ulogu lidera u javnoj potrošnji, ali ti efekti se mogu očekivati tek početkom 2021. godine”, objašnjava Đukić.

On ističe da nema šanse da i pored toliko štampanja novca bude inflacije jer je privredna aktivnost daleko ispod potencijalne.

Takođe, oporavak će zavisiti od uspdotavljanja lanaca snabdevanja i psihologije potrošača koji se uzdržavaju od potrošnje.

Na kraju, napominje Đukić, sledi talas rasta siromaštva ne samo zbog gubitka posla već i zbog udara na doznake koje su prošle godine iznosile 550 milijardi dolara i predstavljaju pokretač ekonomske aktivnosti u siromašnijim zemljama.

Istovremeno sa berzanskom rapsodijom dolar je u julu pao na najniži nivo u odnosu na evro u poslednje dve godine. Ovaj pad vrednosti dolara doneo je sa sobom najave skore propasti dolara kao svetske rezeervne valute i prestanak svetske finansijske dominacije SAD.

S jedne strane, na slabljenje dolara može se gledati kao na politiku „osiromaši suseda” koju sve velike zemlje vode ili pokušavaju da vode čineći svoju robu cenovno konkurentnijom u izvozu, posebno danas kada je svetsko tržište smanjeno.

S druge strane, neupitnost dolara kao rezervne valute se zasniva na tome što zaista nema alternative.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.