Za otvaranje kopova potrebno 700 miliona evra

Prema oceni stručnjaka Svetske banke i Evropske komisije najambiciozniji projekat pred kojim se nalazi Rudarski basen Kolubara jeste otvaranje novih nalazišta uglja. Zbog zaliha kojima raspolaže Kolubarski basen nalazi se u samom vrhu liste nalazišta uglja u Jugoistočnoj Evropi i stekao je status površinskog kopa od strateškog značaja. Imajući u vidu zalihe uglja u tom basenu, koje će, kako se procenjuje biti oslonac srpske energetike u narednih 50 godina, u otvaranje novih kopova trebalo bi uložiti oko 700 miliona evra. Planirano je da se 2009. godine u Velikim Crljenima otvori površinski kop koji će davati više od pet miliona tona uglja godišnje. Ali, da bi se projekat uspešno realizovao potrebno je raseliti selo Vreoci od 1.200 domaćinstava za šta će Elektroprivreda Srbije iz svojih prihoda izdvojiti oko 200 miliona evra.

Vreoci kriju oko 570 miliona tona lignita

Istraživanja pokazuju da se ispod naselja Vreoci nalaze zalihe oko 570 miliona tona visokokvalitetnog lignita vrednosti 8.000 kilodžula po kilogramu. To je garancija da će u naredne dve decenije biti iskopano oko 32 miliona tona uglja što će omogućiti otvaranje sledećeg ležišta, polja E u kojem, kako se procenjuje, eksploatacija uglja može da se obavlja u narednih 50 godina. Procenjuje se, takođe, da ukupne zalihe Kolubarskog basena iznose između 1,2 i 1,6 milijardi tona „crnog zlata“. Te količine opravdavaju i znatno veće investiranje u površinske rudnike, pre svega u sektor istraživanja, ali i u projekte koji će doprineti efikasnijem poslovanju – naglašavaju u Rudarskom basenu Kolubara.

Zamenik generalnog direktora RB Kolubara Mile Obradović kaže da to preduzeće i Elektroprivreda Srbije pregovaraju sa Skupštinom opštine Lazarevac i Mesnom zajednicom Vreoci kako bi se projekat iseljenja uspešno sproveo. Zasad je poznato to da će se iseljavanje obavljati u narednih šest do osam godina. Najteži deo posla vezan je za urbanističku dokumentaciju i izgradnju neophodne infrastrukture. Oko četiri stotine porodica prihvatilo je smeštaj u dva urbana naselja koja će se u Lazarevcu graditi za te namene. Neki od stanovnika Vreoca traže preseljenje na obližnje ruralne lokacije, a ima i onih koji žele izmeštanje u Beograd. Predviđeno je da se u naselju Rasadnik dodeli oko 150 placeva za privatnu gradnju i stvore uslovi za izgradnju kolektivnog stambenog objekta od oko 100 stanova. Cilj je da se ova lokacija uredi infrastrukturno i komunalno, a da izgradnja prvih kuća i stambenog objekta počne sledeće godine. Planom je predviđeno da se deo iseljenih Vreočana preseli u Kusadak koji se nalazi u okviru naselja Crne Međe, a kapacitet te lokacije je oko 150 placeva za privatnu gradnju.
U ovom trenutku u Kolubarskom basenu ostvaruje se oko 75 odsto proizvodnje uglja u Srbiji pri čemu se čak 90 odsto koristi za proizvodnju električne energije u Termoelektranama Nikola Tesla u Obrenovcu, Termoelektrani Kolubara u Velikim Crljenima i Termoelektrani Morava Svilajnac. Iz kolubarskog uglja godišnje se proizvede 17 milijardi kilovat-sati električne energije. U pogonima Rudarskog basena Kolubara godišnje se za potrebe industrije i široke potrošnje proizvede oko 750.000 tona sirovog komadnog uglja i 700.000 tona sušenog uglja. Na četiri kopa Polje B, Polje D, Tamnava – Zapad i Tamnava – Istok, instalisani su najsavremeniji sistemi sa kontinuiranim radom za otkopavanje otkrivke kojima se godišnje otkopa i odloži oko 60 miliona kubnih metara čvrste mase.