Foto: Medija centar

On je u intervjuu Beti rekao da „zbog toga nemamo državu kao servis koji podstiče kreaciju, već se administracija shvata kao biznis koji preraspodeljuje državne resurse“.

„Sve srpske vodje, a ne samo poslednji, penjući se ka vrhu vlasti, rušili su stepenice za sobom, koje se zovu institucije“, ocenio je Zec.

Dodao je da je „malo srpskih državnika završilo mirno jer se u nekom trenutku neko popeo i bacio ga odozgo, pa je društvo iz euforije padalo u agoniju i sve počinjalo od početka“.

Na pitanje da li je Srbija poslednjih godina napredovala i preskočila neku zemlju iz regiona u bilo kom smislu, ekonomskom, društvenom, vojnom, jer aktuelna vlast tvrdi da je u mnogo čemu lider, Zec je rekao da se „Srbija čvrsto pozicionirala u borbi za jedno od poslednjih mesta u centralnoj i istočnoj Evropi, zajedno sa Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom i Albanijom“.

„Srbija nije preskočila nijednu zemlju. Ako se poredi visina bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa slovenačkim, raspon je sada veći nego 90ih godina, a Bugarska, Rumunija i Mađarska koje su nas gledale sa zavišću sada su daleko ispred“, rekao je Zec.

Političari, prema njegovim rečima, „glorifikuju parcijalne podatke, kao, na primer, rast BDP-a, a ta stopa rasta je kao kada se jednom jajetu doda još jedno, pa se povećanje računa 100 odsto“.

Po njegovim rečima nije važna samo stopa rasta proizvodnje, već i struktura jer „nije isto ako se proizvode trupci i sofisticirane tehnologije“.

„Uspešna društva prodaju znanje, tehnologiju, a neuspešna prirodne resurse i radnu snagu. U uspešna društva odlaze ljudi, ideje i novac iz neuredjenih država“, precizirao je Zec.

On je rekao da je budžet „račun, ali i slika društva, spisak vrednosti i ciljeva koje želi da dostigne i kako planira da na najbolji način iskoristi potencijale koje poseduje“.

Kada se pogledaju prihodi i rashodi budžeta vidi se, kako je rekao, metabolizam društva – da Srbija najmanje izdvaja za nauku i obrazovanje, a i to pogrešno troši, pa „ono što je urađeno sa obrazovanjem liči na ambroziju, koja se lako dobija, a teško iskorenjuje“.

Sudeći po rashodima u budžetu za 2019. godinu može se zaključiti da je vlast, prema njegovim rečima, odlučila da nekoliko puta manje izdvoji za obrazovanje i zdravstvo nego što to čine druge zemlje iz regiona, a mnogo više za vojsku, policiju i za subvencije javnim preduzećima i investitorima, koje su zabranjene u drugim državama.

Budžet, kako je rekao Zec, pokazuje zašto ljudi masovno odlaze iz Srbije, jer lekar ima platu 600-700 evra, a „neko na članstvu u izmišljenom nadzornom odboru zaradi hiljade evra“.

U Srbiji je, prema njegovim rečima, štednja gradjana četiri puta manja nego u Sloveniji jer, iako država vapi za investicijama, nije ponudila mogućnost da se uštedjevina uloži u neki posao ili kupe obveznice Elektroprivrede Srbije (EPS) i Telekoma koje donose prinos od oko šest-sedam odsto, već je čuvaju u banci po kamati od nula odsto, a banka ga pozajmljuje državi po kamati od nekoliko odsto.

„Državnu kasu najviše pune gradjani preko poreza na dodatu vrednsot (PDV), koji je relativno visok, a porez na dobit je među najnižima, što znači da vlast favorizuje bogate, očekujući da investiraju“, rekao je Zec.

Jedan od niza poremećaja je, kako je rekao i što su proizvodnja i potrošnja u Srbiji godinama u disproporciji jer se više troši nego što se proizvodi, što povećava javni dug i spoljnotrgovinski deficit.

„Srbija uskoro neće moći da računa ni na doznake iz inostranstva jer sada ljudi odlaze, ne da bi zaradili za traktor za imanje u Požarevcu, već da bi ostali gde su otišli“, rekao je Zec.

Istakao je da se „disproporcije vide na svakom koraku, izmedju administracije i proizvodnih radnika, poslanika, u Skupštini Srbije i Vojvodine gde ih je 370, a ruska Duma ima 450, američki Konres 400.

Najtragičnija nesrazmera je, kako je rekao, između broja rodjenih i umrlih, zbog čega Srbija spada u najstarija društva i „blizu je kliničke smrti“.

„Vlast je redukovala penziju i poslala poruku da je onaj ko plaća doprinose budala jer primanja ne zavise od toga“, rekao je Zec i precizirao da u Srbiji neko ko ima deset kamiona može da ne plaća doprinose za penziju, ali će je tražiti, ko redovno plaća struju nema popust, a ko napravi milionski dug ima oprost ili diskont.

U uređenim društvima država, prema njegovim rečima, „nije batina, već moćan, koristan aparat koji uspostavlja pravila igre, a u Srbiji su pravila takva da se ne isplati raditi, štedeti ili učiti jer se može zaraditi i na lepljenju plakata, pa nije čudno što su ljudi opsednuti politikom“.

Zato je, istakao je Zec, najbolje da se potroši ono što se dnevno zaradi i „da se kuka i bije za kutlaču, iako je kazan sve prazniji“.

„Srbija je posle 100 godina stigla u 1912. godinu kada je utvrđivala granice jer vozi brod, a da ne zna šta želi i kuda da ide“, ocenio je Zec.

Kada država, kako je rekao, brojnim „biznis“ univerzitetima i lažnim diplomama uništi obrazovni sistem, koji je, i takav kakav je, zahvaljujući prevashodno Beogradskom univerzitetu doveo Srbiju do pridruženog članstva u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), ne treba da čudi što se ruše brda kod gradnje auto-puteva, a na ulici se saplićemo o tek postavljene pločice.

Urušavanje obrazovnog sistema će se, kako je rekao, nastaviti jer se sprema i novi zakon o nauci i istraživanju koji će otežati položaj istraživača.

Zec je istakao da je vlast omogućila da se od otvaranja univerziteta napravi biznis, zaradjuje profit, pa vlasnik „upiše studenta i odmah kupi auto“.

Univerziteti u svetu, kao Berkli, Kembridž ili Harvard su, prema njegovim rečima, neprofitne ustanove koje ostvarene prihode ulažu u istraživanje i stipendije i tako „usisavaju mlade stručnjake iz Indije, Srbije … u svoj sistem“.

„Umesto da nađemo mesto za najbolje, pustimo ih da odu kod Angele (Angela Merkel, kancelarka Nemačke), a nas će operisati ko stigne jer smo uništili obrazovanje čiji je temelj postavio Dositej Obradović, a svetska imena, kao što su Milanković (Milutin) i Cvijić (Jovan) i drugi bili su profesori na BU u Srbiji“, rekao je Zec.

Dodao je da je besmislica da „država vodi profesore iz Subotice, da uz prevodioca predaju Albancima u Medveđi menadžment, a na Kosovu drži univerzitet za studente koji ne mogu da se upišu u Beogradu, Novom Sadu ili Subotici“.

„Ti studenti, zajedno sa profesorima putuju istim vozom na Kosovo da bi dobili diplomu i vratili se u Srbiju da traže posao ili vlast, umesto da se na njima obrazuju oni koji žele da žive na Kosovu, koji znaju albanski da bi ušli u Narodnu banku Kosova i druge institucije“, rekao je Zec i istakao da ko to izrekne bude proglašen izdajnikom nacionalnih interesa.

Za vreme Jugoslavije iz republika u Beograd slati su, kako je rekao, najsposobniji, pa je ta elita posle stvorila sopstvene države.

Teritoriju na Kosovu, prema njegovim rečima, ne čuvaju akademski ljudi, već „seljaci kojima treba dati kravu i videti da li će dogodine imati tele“.

On je ocenio da dualno obrazovanje ima smisla u zemlji gde postoji industrija, a „ono koje se nudi sada u Srbiji služi za razmrvljene poslove“.

„Investitorima u autoindustriju, a i u druge privredne grane iz inostranstva trebaju mladi ljudi koje će se za 15 dana obučiti da ‘motaju’ kablove jer, po svetskoj podeli rada, istraživački centar nije preseljen u Srbiju, već je ostao u Nemačkoj“, kazao je Zec.

Jedino po čemu se Srbija izdvaja od drugih je, kako je naglasio, to što ima mnogo više inovacija nego što bi se očekivalo po visini držvnih ulaganja, ali da nema industrije gde bi se primenile.

„Najnoviji trend u svetu je zapravo preraspodela ljudskog kapitala“, ocenio je Zec.

Svi ti, kako je rekao, poremećaji, kao i činjenica da nisu napravljeni platni razredi, transformisana javna preduzeća, udaljavaju Srbiju od razvijenih i uređenih zemalja.

Na pitanje da li ima izlaza i boljitka za Srbiju, Zec je rekao da ima „mislećih ljudi, ali da su se pritajili jer se kritička misao ocenjuje kao subverzija“.

„Ključno pitanje Srbije je da li je moguće napraviti malu, efikasnu i prosvećenu državu u kojoj će svoju šansu videti obrazovani i kompetentni, a ne samo poslušni i lojalni“, rekao je Zec.

U prosperitetnom društvu su, kako je rekao, ključni prosvećenost i kompetentnost, a ne politička podobnost i političke rente, a veliki globalni migracioni tokovi su pokazatelj koja se društva i zemlje smatraju uspešnim i poželjnim.

„Srbija je skoro čitav prethodni vek bila imigraciona destinacija u koju se dolazilo, a sada su prevagu odneli emigracioni trendovi“, naglasio je Zec.

Povezani tekstovi