Blokaderi na Kubi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Revolucionari raskrstili sa Zapadom i uništili generacije ljudi.U međuvremenu iskusili i rusku čizmu i stigli do enormnih socijalnih razlika,gladovanja i nestašica lekova.Ovede još uvek mnogo ljudi bali na Kubu,a u stvari crvena srpska buržoazije ide tamo da se iživljava na sirotinji i leči u elitnim ustanovama nedostupnim narodu.

2. „Država je obezbedila da univerziteti proizvode poslušne profesionalce, a ne kritički nastrojene građane.“
   Posle Z_revolucije bitno je da DRUSTVO ne dozvoli drzavi gore navedeno.
   Trenutni mladi su buducnost.
   Uvek.

3. Kada sam bio na Kubi 2008. internet je bio dostupan samo za turiste po visokim cenama i uz pasos, vojska i policija pored vladinih sluzbenika su bili jedini koji su smeli posedovati i koristiti mobilni telefon, a prodavnice van hotela koje iskljucivo primaju Pezete su iskljucivo za Kubance.
   Dakle ovo danas na Kubi je surovo ali je i dalje progres.

4. Куба је конц-логор

5. Druže profesore, fali još samo „venceramos“. Ali, krugodvojkaši i ostali građanerski jugonostalgičari i soroševci izgubiće izbore, bili oni u 2026. godini, ili početkom 2027.

6. Samo jednu stvar da razumemo. Bio sam na Kubi,. Opčinjen sam tim ljudima. I da znate, sad kad bi skinuli vlast tamo bi i dalje ostao komunizam. Oni jednostavno čvrsto veruju u ro i obožavaju Fidela, na Čea, on se i ne spominje. On je za njih stranac koji je pomogao Fidelu

7. Živeo sam na Kubi, sa pauzama, 25 godina, između 1965 do 1990, završio srednju školu i fakultet, i ovo što čitam su gluposti. Autor teksta se čas poistovjećuje sa plenumima i revolucionarnim pokretom na Kubi koji je vladao od 1956 do prvih godina nakon pobjede revolucije ((vlast su kasnije preuzeli ZBOROVI, (zvani CDR), koji su formirani nakon revolucije radi odbrane socijalizma od Američkog imperijalizma, narko kartela i mafije)), te u jednom momentu djeluje kao da autor priziva, valjda, socijalističku revoluciju i u Srbiji, sa plenumima i ZBOROVIMA građana, a onda kritikuje postrevolucionarnu, „nedemokratsku“, Kubu. Kubancima je nakon revolucije to „demokratsko“ zaudaralo na Američku moralnu i svaku drugu trulež koju su decenijama sejali po Kubi prije revolucije. Kao da je neko u postrevolucionarnoj Kubi umirao od gladi (?), ili nije imao posao, ili mu nije bilo omogućeno da uči i studira, ili da radi, u zemlji sa vrhunskom i besplatnom medicinskom uslugom i besplatnim školovanjem od osnovne škole do fakulteta, bez straha od mafijaških obračuna na ulici ili mafije u bilo kom segmentu društva, jer u postrevolucionarnoj Kubi mafije nikad nije bilo, a što je sve bilo obrnuto u USA marionetskim režimima u čitavoj Srednjoj i Južnoj Americi (nezaposlenosti, droga, prostitucija i mafija koji su se smenjivali prije pobjede revolucije, a danas su sve prisutni u svim zemljama regiona pod USA šapom). Vrlo konfuzan tekst.
   Danas se čuju glasovi na Kubi da se nešto menja u tom kubanskom socijalizmu, a u Srbiji nema ni „s“ od socijalizma. Pa je možda ideja da se postojeći kapitalizam i feudalizam u Srbiji menja socijalizmom, preko plenuma i zborova ? Možda je ta utopija bila ideja autora ? Hajde i da se traži sličnost sa nekim zemljama koje su živjele u makar približno sličnim istorijskim okolnostima
   ali tražiti sličnosti i sa Kubom, koja je od otkrića Kolumba živjela pod potpuno drugačijim kulturnim uticajima i pod uticajem potpuno drugih imperijalnih sila koje su formirale potpuno drugačije okolnosti života, kulture i svega, što nema nikakve sličnosti sa Srbijom.

8. I lopurde širom sveta su nekada bili studenti. Biti student ne znači ništa, osim da si mlad (ne računam apsolvente prava od četrdeseteak godina).
   Hvala Alekseju za obilje informacija o društvenom trenutku na Kubi. Da sam ja htela da skupim ovoliko informacija, trebali bi mi dani, ako ne nedelje da to uradim. Ovako, Aleksej nam ih je podastruo, proverene i sveže, direktno iz kuhinje Otvorenog društva.
   Kao sociolog i neumorni borac za bolji život i pravdu, Aleksej je možda mogao, samo za one čitaoce koji možda nisu informisani, da napomene da je jedan od osnovnih uzroka bedaka na Kubi ne sistem već američke sankcije koje traju od dolaska Kastra na vlast.

9. Ono do čega bi internet trebalo da dovede u načinu razmišljanja ljudi je pojava do koje je dovela upotreba računara u šahu – u svakoj partiji velemajstori znaju u prvih 15 poteza da odstupanje od redosleda poteza dovodi do gubitka partije i zato se ovi potezi vuku bez razmišljanja. Po analogiji, u realnom životu bi kod većine stanovništva trebalo da dođe do svesti da određeni potezi ili način razmišljanja, na nivou pojedinca ili društva, vode u određene situacije (npr. kad jedan uzurpira vlast, zna se šta sledi). Opasnost od interneta i za kubanske i za bilo koje omladince je to što im taj ekran postaje isto ono što je televizor starijim generacijama, a to je njihova uobrazilja. Ti omladinci drže u rukama svoju uobrazilju, koju im drugi kreira, kao i matorcima na tv-u.

10. Kišjuhas, ne lupetaj. Studenti na Kubi nisu u obavezi da podrže KP Kube, a bar poslednjih 20 godina, ako ne i više, ogromnom većinom slabo imaju ikakve veze sa njom. Svako poistovećivanje situacije na Kubi i u Srbiji je zlonamerno. To da na Kubi nema slobodnog mišljenja može da tvrdi samo neko ko nije nogom tamo stiupio. Takođe, da si pročitao bar neku knjigu nekog kubanskog pisca ili naučnika, ne bi tvrdio to što tvrdiš. Najveći problem tvojih analiza nije što greše nego što su lenje. Umesto da istražuješ i misliš, vrtiš dve i po formule u svim svojim tekstovima.
    To ne znači da je na Kubi situacija dobra niti znači da je tamošnji studentski protest i organizovanje neautentično ili pogrešno. To takođe ne znači da nema revolucije ili da ne treba da je bude. Ali znači da je dosta više kroki-analiza, iz pera onih koje mrzi da se potrude da vide u čemu su eventualne sličnosti a u čemu razlike, u ovom slučaju, situacije na Kubi sa situacijom u Srbiji – počev npr. od toga da Latinska Amerika i Srbija (a i Lat. Amerika i Evropa) pripadaju potpuno različitim kulturnim kontekstima, itd. Ali ko bi se još time bavio kad može da se pravi stručan u 3 poteza…

11. Zàšto „màratonski“ tekstovi??