Društvo • danas 17:34
Naslovna strana za 20. i 21. decembar 2025.
Galerija
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
U Grckoj, “Sveta Gora“ uziva eksteritorijalni suverenitet, u koju zenskom svetu nije dozvoljen pristup, a u Srbiji taj status uziva “Cacilend“, u koji tuziocima nije dozvoljen pristup !
Nema ko je jači. Država Srbija je cela pod nato okupacijom. A ćacilend i Aleksandar i Aleksej i danas su igrači ma terenu.
Zašto se niko ne raspita na koji način su Ćaci dobili dozvolu pa da možda neko od jalove opozicije, umesto da gubi vreme u skupštini objašnjavajući vlasti da su lopovi, isprsi se i napravi Đacilend na platou ispred Doma sindikata
Ova vlast će jednog dana biti promenjena, ali narod koji već decenijama podržava ovu i ovakvu vlast neće otići nikuda. Oni su pravi neprijatelj slobodnomislećih, slobodoljubivih građana ove zemlje a ne Vučić, Milošević i slični. 35% stanovnika ove zemlje nema kapacitet da budu građani. Oni će zauvek ostati pretnja svakoj budućoj „normalnoj“ vladi bilo ona levo ili desno orjentisana. U političkoj teoriji stoji da je 10-15% podrške naroda dovoljno da se formira vlast a 25% podrške da se zavede diktatura. Vučić ima mnogo veću podršku od pomenutih 25%.
Nakon desetina, stotina, hiljada analiza, stavova, mišljenja, polemika …i nakon skorog uklanjanja te nelegalne, nehigijenske i bezbedonosno rizične tvorevine zbog pritiska EU diplomatije, za 18+ žitelje naseobine Beograd pri ostacima zdravog razuma i čistog obraza ostaće ovo da ih doživotno prati:
„Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“
Sve što obeležava Srbiju počelo je u Radovanjskom lugu i traje.
„Mi ili oni!“
S takvom logikom i filozofijom politike, a i života, Ćacilend je neminovan i odavno postoji.
U njemu je sve što smo bilo, što jesmo i što ćemo biti.
Menjaju se samo forme, sadržaj je isti.
Promene koje su započeli studenti, pa su u tome prekinuti i gurnuti u blato dnevne politike, traže vreme, traže bar jedan vek da bi se ostvarile, a mi strpljenja nemamo i uvek potrčimo putem koji nikuda ne vodi.
Tuga, očaj i rakijica ili pivo… to nam je uvek na raspolaganju.
Poslednja rečenica ovoga eseja sažima blisku budućnost Srbije.