Dvotrećinska većina u parlamentu opet mu daje „odrešene ruke“, po potrebi i za ustavne promene. Izborni uspeh nije iznenađenje, ali „ovako bogata berba“ je premašila očekivanja, možda je čak iznenadila (svakako obradovala) stranačke aktiviste.

Orban je, poput poslednjeg zbora u rodnom Sekešfehervaru, u čitavoj kampanji „za spas zemlje i naroda“ izabrao plotune teških reči, mobilišući birače za odbranu od muslimanske migrantske opasnosti, kojoj je prethodno podignuta modernizovana „Mažino linija“ duž južne granice, prema Srbiji i Hrvatskoj.

„Migranti su napast, pretnja laganim ali sigurnim uništenjem naše domovine, opasnost za bezbednost, a sa njima među nama biće uzaludan ekonomski rast (ceni se na četiri odsto, budžetski deficit je pod kontrolom, smanjena je nezaposlenost) i tada ništa neće biti od podrške porodicama i penzija“ – poručio je Orban, zaključujući: „Migranti su kao rđa koja polako nagriza.“ Baraž je dopunjavao tvrdnjom da će opozicija, „u službi stranih interesa i od njih plaćena“, dozvoliti masovni ulaz migranata, što znači više terorizma, silovanja i drugog kriminala.

Poruku su neumorno ponavljali državni mediji. „Malo je verovatno da će se i posle pobede ton ovakve retorike smanjiti“, primećuje Gardijan. Orban je obećao da će posle izbora tražiti „moralne, političke i zakonske ispravke“, što se tumači kao najava daljeg svođenja računa sa taborom neistomišljenika.

Opozicija nije uspela da savlada međusobne podele i na biralištima je neslavno zaostala, istina žaleći se da joj u kampanji „nije bilo lako da se izbori sa toliko laži i napada“, pa joj ostaje da – posle ostavki lidera – vida rane i čeka bolje dane, koji nisu na vidiku.

Viktor Orban je pristalicama poručio da je sada Mađarska ostvarila veoma važnu istorijsku pobedu, ali da je „velika bitka još pred nama“. Još ranije je upozorio da „ne želimo da budemo zemlja višebojnih (ljudi)“, što je komesar UN za ljudska prava Zeid Raad al Husein osudio kao rasistički iskaz.

„Dogodio se apsolutno najgori scenario“, kaže Žužana Selenji. Psihološkinja i od prošle godine nezavisna poslanica, pošto je davno (1994) napustila Fides ukazuje: „Nova većina u parlamentu, zajedno sa velikom izlaznošću birača (70 procenata) znači da će Orban biti u mogućnosti da koristi stečenu snagu povećanim legitimitetom. On ne voli ostrva autonomije oko sebe i zato ćemo u novom terminu moći da vidimo dalje korake protiv još preostalih prilično nezavisnih uporišta, uključujući nevladine organizacije i pravosuđe.“

Komentator londonskog dnevnika pominje da je u prošlih osam godina Orban optuživan da suzbija demokratske norme, da postavlja lojaliste na čelo nezavisnih institucija i preuzima indirektnu kontrolu nad glavninom medijskog tržišta, „pa će se to verovatno i nastaviti“.

Posmatrači predviđaju da će na dnevnom redu brzo (već u maju?) biti „zakoni za zaustavljanje Sorosa“, velike more režima, visokim oporezivanjem stranih donacija i pomoći za zaštitu migranata i zabranom delatnosti „za koje se veruje da su pretnja nacionalnoj bezbednosti“.

Upućeni ne veruju da će EU iz Brisela moći da zadrži mađarsko skretanje sa standardnog demokratskog koloseka, „pošto, prema rezultatima glasanja, nema alternative evroskeptiku Orbanu“.

Feniks Kalen smatra da će odnosi sa Evropskom unijom, izvesno, dalje biti zategnuti: „Dosad je Unija bila nemoćna da zaustavi mađarsko klizanje u autokratiju.“ Ova analitičarka političkih kretanja – beleži sajt Porfolio – veruje da će rezultati parlamentarnih izbora „obezbediti snažnu pomoć nacionalističkoj, populističkoj i ksenofobičnoj ideologiji, koju podržava premijer Orban“.

Britanski radio zapaža da je Fides pobedio u seoskim sredinama i manjim gradovima u unutrašnjosti, dok je u Budimpešti većina mesta pripala opoziciji. Izgubljen je i „veliki broj glasova mladih, pa se može očekivati da nova Fidesova vlada uključi mlađe ministre, kao korektivni korak“.

Tragači za dubljim korenima raspoloženja Mađara vide i uticaj istorijskih „ožiljaka“, pa podsećaju da je svega dva procenta građana rođeno van granica zemlje, a da se godišnje broj žitelja smanjuje za trideset hiljada. Antimigrantsko raspoloženje delom vide i u sećanju na Trijanonski ugovor, kojim je Mađarska posle Prvog svetskog rata izgubila 72 odsto teritorije, a 31 procenat stanovništva našao se van njenih granica (u Rumuniji i ondašnjoj Jugoslaviji i Čehoslovačkoj). Biračka popuna u Orbanovoj eri je učinjena davanjem državljanstva Mađarima, time i biračkog prava (i drugima koji mogu da dokažu raniju rodnu ili boravišnu vezu sa zemljom) u susednim državama. Najveći broj njih glas daje Fidesu, procene su do 95 procenata.

Još jednom politički krunisan, Viktor Orban, potekao iz kalvinističke porodice, pravnik sa magistarskom disertacijom o poljskoj Solidarnosti, politički maraton je počeo kao 25-godišnjak kad je sa prijateljima 1988. kao rivala mladim komunistima osnovao Savez mladih demokrata – prvobitni Fides – koji je od liberalnog početka skrenuo na konzervativnu stranu čuvara nacije i porodice.

O talentovanom fudbaleru u mladosti, trener lokalnog seoskog kluba je zabeležio: pokazuje potencijal kao napadač, brzo misli i šutira, spretan u vladanju loptom. Te veštine Viktor Orban ne menja ni u politici.