Iza scene

Dva automobilska puta na izlasku iz Jerusalima prema Zapadnoj obali, jedan namenjen Palestincima, drugi Jevrejima, razdvojeni betonskom ogradom od osam metara oivičenom čeličnim šiljcima - zvanično opisani kao "olakšica kretanju stanovništva" - zapravo su "novi monstruozni proizvod sistema aparthejda", ogorčeno ocenjuje Gideon Levi, kolumnista telavivskog Haareca.

Na stolu uvek imam dve olovke, jedna piše crno, druga plavo - svoje "dvojstvo" je jednostavno objašnjavao Amos Oz: "Jednu upotrebljavam kad pišem priče i romane, drugu kad poručujem vladi da sa svojom politikom ide dođavola i - nikad ih ne mešam."

Sa svojih ukupno pedeset šest Jevreja, odraslih i četrnaestoro dece, Kosovo će do kraja iduće godine, posle više decenija dobiti sinagogu (ona u Prištini je srušena 1963. da bi se našlo mesto za izgradnju hrama ondašnjeg vremena - pokrajinske skupštine) i, kako je već nazvan, prvi put "Albansko - jevrejski muzej".

Odličje Ličnost godine, koje nedeljnik Tajm dodeljuje od 1927, ove godine je pripalo novinarima - čuvarima istine u ratu sa lažnim vestima i političkim diktatima.

Treći put ove godine izraelska policija je preporučila podizanje optužnice protiv Benjamina Bibija Netanijahua zbog primanja mita i prevara, u najnovijem slučaju i "pogodbe o kupovini povoljne sopstvene slike u javnosti".

Princ Mohamed bin Salman je krenuo na daleki put, dugo i nimalo lako hodočašće, kako bi pokušao da uveri svet da nije krivac, naredbodavac brutalnog ubistva novinara DŽemala Kašogija, već kao saudijski kralj u budućnosti i već sada stvarni vladar, prihvatljiv partner, koji sebe preporučuje svojom Vizijom 2030 - prevođenjem pustinjsko-naftne monarhije u 21. vek.

Mač visi nad našim glavama, opominje Piter Bejker, izveštač NJujork Tajmsa iz Bele kuće, pošto je predsednik ne jednom novinare nazvao "istinskim neprijateljima naroda".

Pobednici i pobeđeni - u društvu velikog dela "ostatka sveta" - u Parizu su obeležili vek od prekida vatre u Velikom ratu jedanaestog novembra u jedanaest sati i jedanaest minuta 1918, pošto je dotle za četiri godine, četrnaest nedelja i dva dana na obema stranama stradalo dvadeset miliona ljudi, 9,7 miliona vojnika i 10 miliona civila.

Američka obnova sankcija Iranu - pre svega sprečavanje izvoza nafte - najnoviji "hod po žeravici" Donalda Trampa kao da više brine mnoge predsednikove saveznike nego ajatolahe. Zvanični Teheran, sigurno ozbiljno pogođen zabranama, računa da su mu sopstveno iskustvo u odnosima sa Vašingtonom i potrebe mnogih u svetu, dovoljan štit od udarca iz Bele kuće.

Smrt jedanaest vernika na molitvi (najstarija žrtva imala je 97 godina) u sinagogi u američkom Pitsburgu - uz pokliče Roberta Bauersa (46) "hoću da ubijam Jevreje, jer oni čine genocid mom narodu", koji su pratili pir pomahnitalog žitelja iz susedne varošice - "iz senka na svetlo dana je iznela gnojnu ranu, porast antisemitizma u SAD", nalaze komentatori, čak pažljivo birajući reči.

Saudijci priznaju da su ubili novinara DŽamala Kašogija, ali je to bila "operacija neposlušnika u vlasti, a ne pogubljenje po naređenju princa Mohameda bin Salmana".

Dok je nestanak i, kako malo ko sumnja (u očekivanju nalaza zvanične istrage), brutalna smrt novinara DŽamala Kašogija (59), po mnogo čemu više "državni zločin u saudijskom izvođenju, neizbežno po volji princa Mohameda bin Salmana" nego nerešiva misterija, u pratećim diplomatsko - političkim igrama "otvaraju se karte".

Nema nade da je da je DŽamal Kašogi živ. Saudijski novinar ušao je pre nedelju dana u konzulat Saudijske Arabije u Istanbulu i otad nije izašao.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je svojevrstan godišnji sajam državnika sa uglavnom unapred poznatim porukama.

Do poslednjeg daha, a srce mu je popustilo nepun mesec pre 95. rođendana u septembru i samo par dana pošto je u avgustu napisao poslednju novinsku kolumnu žučno naslovljenu "Ko smo mi, dođavola", Uri Avneri se borio...