Iza scene

Jemenski splet prijatelja i protivnika je beskrajan.

Dva krvava pira za samo trinaest sati, od kojih je onaj u Teksasu - gotovo izvesno - bio poruka "belog krstaškog osvetnika" nedužnim latinoameričkim doseljenicima - temeljno je potresao Ameriku.

Reč rabin u ivritu (modernom jevrejskom jeziku), kad se prevede na srpski znači učitelj - u svim prilikama.

U Ormuskom moreuzu, koji razdvaja Persijski i Omanski (arapski) zaliv - sa plovnim putem u oba smera širokim samo po tri kilometra - uskom prolazu za petinu potrošnje nafte i trećinu tečnog gasa čitavog sveta, još jednom su obnovljeni bliski dodiri nepomirljivih interesa, uz računicu da i pored svih varnica do velikog praska ipak neće doći.

Isporuku ruskog raketnog sistema S400 Turskoj, koja je naručilac i američkog borbenog aviona najnovije generacije F35, dovitljivi televizijski izveštač je jednostavno opisao kao kupovinu oružja projektovanog u Moskvi da u ratnim igrama obara baš “nevidljivog” zmaja Vašingtona.

Grci u nedelju izlaze na izbore na kojima je - po uverenju analitičara i matematičkim predviđanjima - pobednik unapred poznat.

Ko izgubi Istanbul, gubi Tursku - jednom davno je rekao Redžep Tajip Erdogan.

Jedna zemlja, dva sistema - formula kojom je 1997. od Britanije Kina preuzela Hongkong kao "posebnu administrativnu autonomnu oblast" i Osnovnim zakonom kao vrstom lokalnog ustava, upravo je na osetljivoj proveri te potpisane samostalnosti bivše kolonije Ujedinjenog Kraljevstva, mnogo pre daleke 2047. godine kad ističe ugovor Londona i Pekinga, potpisan 1984.

Murtaja Kureiri, osamanaestogodišnji mladić, čeka odluku suda da li će biti predat saudijskom državnom dželatu da mu mačem odrubi glavu (uobičajen način izvršenja presuda u vahabijskoj sredini) - što je na prvom suđenju prošlog avgusta zatražio tužilac.

Boravak Donalda Trampa u Londonu su - kako je sa Temze gotovo hirurškom preciznošću najavio zajedljivi komentator - "dve posete američkog predsednika Britaniji istovremeno": jednu čini raskošna dvorska pompa u skladu sa običajima monarhije, a drugu "pomalo politički hod po trnju" (na šta gost - sudeći po porukama uoči dolaska - nije obraćao naročitu pažnju.

Politički metež - ako ne i haos - u Izraelu u poteri za "krunskom većinom u parlamentu", nastao posle aprilskih izbora, koji su Benjaminu Bibiju Netanijahuu pružili priliku za formiranje i pete vlade, čini se da je bliži - novim izborima, moguće već polovinom septembra.

U opasnom američko-iranskom nadmetanju, veoma uprošćeno poređenog sa igrom "ko će prvi da trepne", u kome je Vašington - pored ratne retorike - na pozornicu izveo i preteće vojne efektive, a Teheran se još zadržava na otrovnim porukama, rasplet je sasvim neizvestan.

Najozbiljniji front Benjamina Bibija Netanijahua na putu ka petom premijerskom ustoličenju više nisu protivnici sa birališta, već partneri sa kojima posle aprilskih izbora sastavlja trideset petu izraelsku vladu, pošto je uverio predsednika Reuvena Rivlina da kabinet ima "u džepu".

Rezultat glasanja naroda, koje osigurava "odrešene ruke" predsedniku Egipta duže od decenije, sve do 2030 - sasvim izvesno - izvestan je i pre nego što se prebroje listići obavljenog referenduma.

Izbori u Indiji se opisuju kao "najveća pokazna vežba demokratije u svetu", ne samo zbog toga što ovog puta blizu devet stotina miliona ljudi ima biračko pravo u državi od 1,4 milijarde stanovnika (kroz pet godina zemlja će preteći Kinu po brojnosti), već i što gotovo nezamisliv sistem tolikom mnoštvu narodu osigurava da obavi građansku dužnost.