Prolećni ispit mađarskih suseda 1

Opozicija u Mađarskoj se udružila i izabrala kandidata iz političke desnice da uz podršku partija levice koalicijom „čistih ruku“ na prolećnim izborima okonča dugotrajnu, po opštem uverenju, autokratsku vlast premijera Viktora Orbana i njegovog Fidesa.

Pedesetogodišnji konzervativac, ekonomista Peter Mark Zai, otac sedmoro dece, vodiće listu šest raznorodnih stranaka, okupljenih u „političko sazvežđe“, pa Robert Laslo, ekspert budimpeštanskog Nezavisnog političkog instituta bes predomišljanja kaže kako „prvi put posle šesnaest godina opozicija ima realne šanse da pobedi“.

Na preliminarnom glasanju za određivanje valjanog protivnika Orbanu, Mark Zai, provincijski gradonačelnik, dobio je ubedljivu podršku (71 odsto), dok je sa 56 procenata levičarka, takođe ekonomista Klara Dobreva (rođena inače u Sofiji) procenata bila „prva pratilja“. Dobitnik napominje da mu je trebalo dosta vremena da partnere uveri da nije ničiji i da svoje međusobne razlike ostave po strani.

Klara Dobrev, lider Demokratske koalicije, pored toga i potpredsednica Evropskog parlamenta, objašnjava: „Fides se pripremao za liberalno – levičarskog izazivača“, koji može da sruši Orbanov decenijski eksperiment neslobodne demokratije, što je po strogoj oceni Fridom hausa, čak život u sistemu delimične slobode.

„Niko nije očekivao da partije levice i centra, koje preovlađuju u opoziciji može da predvodi autsajder koji dolazi sa desnice“, ukazuju iskusni analitičar izbornih procesa Laslo. „Peterova snaga je u tome što niko ne može da ga optuži da je lutka levičarskih vlasti iz prošlosti ili bilo koga drugog. Fidesova propagandna mašinerija je zbunjena, jer izborni izazivač Orbana nije iz korpusa liberalne inteligencije, pre bi se moglo reći da je Fidesov član.“

Nikad nije bio član neke partije, ali sam kaže glasao je za Fides, „ne i od 2010“. U izjavi Obzerveru govori: „Sve više sam bio uznemiren njihovim populizmom, njihovim napuštanjem zapadnih vrednosti, a najviše korupcijom. Dok je Orban bio još u komunističkoj omladini, ja sam u u to vreme svake nedelje redovno išao u crkvu.“

Londonski nedeljnik revnosnim istraživanjem skenira Petera Marki Zaija, u lokalnom političkom žargonu često oslovljavanog skraćenicom MZP.

„Sa dve fakultetske diplome i doktoratom u oblasti ekonomske istorije je radio u Kanadi i Americi i kao prodavac ‘od vrata do vrata“, ali i u predizbornoj kampanji Baraka Obame.

U Mađarskoj je politički debitovao u Hodmeđivašarheju, rodnoj varoši na jugu zemlje, svojevrsnoj tvrđavi Fidesa.

Objavio je 2018. kandidaturu za gradonačelnika i odmah dobio otkaz u fabrici električnih delova gde je bio zaposlen.

Ubrzo su, u ulici gde je stanovao, bile postavljene kamere, a vladini mediji su poveli zlobnu kampanju protiv njegove supruge.

Ubrzo je bio predstavljan da je američki špijun, agent CIA, alatka Soroša i domaćih neprijatelja…

Bivši član parlamenta Zoltan Kes zaključuje da je sve to uobičajeno, a da je MZP istinski lik državnika, koji posebno ne želi da bude političar, ali je odlučan da menja sistem na bolje.

Dodaje da mu je ponudio podršku, uprkos razlika u uverenjima, „mom liberalizmu i njegovom konzervativizmu“, ali obojica verujemo da Mađarska sada nije demokratska.“

U međuvremenu, nalazi Obzerver, Marki Zai povlači finu liniju između privlačenja razočaranih Fidesovih glasača i okupljanja urbanih liberala i levičara, a sve to u uz svoju revnosnu pobožnost.

Viktor Orban (59), podsećaju znalci, pojavio se na političkoj sceni kao 26- godišnji mladić, razbarušene kose i neuredne brade, ali odličan govornik, koji je brzo stizao popularnost, propovedajući da je posle pada komunizma za Mađarsku i druge na starom kontinentu „Evropa naša budućnost“.

Danas, piše magazin Špigel, trideset godina kasnije u takvom svetlu teško je prepoznatljiv, Orban baca „rukavicu“ EU, mnogim njenim zakonima i moralnim normama.

„Sada mi osećamo da smo budućnost Evrope“, poručuje u i ime svog novog i verovanja Fidesovih sledbenika, dok iz Evropske komisije stižu „plavo pismo“ da je „Orbanov sistem potopljen u nepotizam i pristrasni pravni sistem“, čemu oštri kritičari među grehe dodaju i korupciju.

Na izborima 2017. opozicione partije osvojile su 51 odsto glasova, ali nisu uspele da uspostave slogu i pobede Orbana.

Ovog puta, za proleće 2022. zajednički postavljaju dijagnozu i predviđaju terapiju. Ove godine parlamentarni ili predsednički izbori biće brojni širom Evrope: u Srbiji, Portugalu, Francuskoj, Sloveniji, Severnoj Irskoj, Švedskoj.

Mađarski susedi izlaze na svoj ispit zrelosti na biralištima već u aprilu ili maju.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.