Borivoj Erdeljan

Evropska unija, a posebno zajednica šesnaest zemalja zone evra saučestvuju u patnjama Grčke, ali se - uz obećanja - pažljivo klone da bace pojas za spasavanje, ostavljajući brodolomnika pod Akropoljom da još pliva kako ume. Od petog veka pre naše ere, na najjužnijem rtu Evrope, pedesetak kilometara južno od Atine stoji hram boga mora Posejdona, kome se molitvom obraćaju svi koje zahvati bura.

Mali korak za čoveka, veliki za čovečanstvo, poruka Nila Armstronga kad je stupao na Mesec, u zemaljskim prilikama često je preuređena u obrnuti redosled. I političari ili diplomate ponekad imaju pravo na zadovoljstva, pored dužnosti.

Švajcarsko skijalište četrdeseti put je „na stazu“ - nimalo lakšu od vratolomnog snežnog spusta - izvelo spasioce i , dobrim delom, krivce za svetske ekonomske nedaće. Kad je na Ekonomskom forumu francuski predsednik Nikola Sarkozi završio - „zvučni ali pun praznih reči“, kako je opisao izveštač Vašington posta - antikapitalistički govor pozdravljen je ovacijama auditorijuma u kome su sedeli uglavnom bogati kapitalisti, koji - naravno - nisu spremni da se odreknu svojih nazora. „Može se reći, to je čar Davosa“, primećuju poznavaoci tradicionalnog sabora.

Svet svakog 27. januara obeležava Dan holokausta. Izraelci su za dan sećanja na šest miliona ubijenih Jevreja u nacističkom genocidu odredili drugi datum: 27. nisan po svom kalendaru, a to je ove godine 11. april u njihovoj 5770. .

Grčki premijer - samo što je sa svojim socijalistima osvojio vlast - našao se između Scile i Haribde. Opasna ptica i pogubni vrtlog u helenskoj mitologiji su gutali brodove i ljude. Morske nemani pripadaju davnom predanju, ali nevolje Jorgosa Papandreua u dvadeset prvom veku nisu manje. Sam predsednik vlade poručuje sunarodnicima da zemlja rizikuje da „potone pod teretom dugova“.

Skup sto devedeset dve države u Kopenhagenu pokušava da izbavi sopstvenu planetu od propasti. Pre sedam decenija Orson Vels je u Americi glumačkom veštinom izazvao paniku radio programom o „iskrcavanju Marsovaca“. Sada su, međutim, ozbiljne vlade i naučnici zaista zabrinuti za sudbinu sveta, ne zbog gostovanja vanzemaljaca, već zbog samoubistvenog ponašanja domaćina - bogatih i siromašnih pripadnika ljudskog roda - koji uveliko sami sebe guše.

Pošto je Evropska unija složila svoju Rubijevu kocku za buduće upravljanje, odmah je počelo vrednovanje novih visokih zvanja. Novoustoličeni predsednik i ministarka spoljnih poslova, poznati pretežno samo u briselskom političkom i birokratskom kružoku, stekli su titule, ali - čini se - konci ostaju u rukama dosadašnjeg vrhovnog činovnika sa čela Komisije.

Prijateljski savet sa neprijateljske strane: Izraelac poručuje Palestincima da jednostrano, što pre, proglase nezavisnu državu. Bilo bi neobično toliko samarićanstvo da nije u pitanju Josi Sarid, šezdesetogodišnji ubeđeni pripadnik levice, više puta poslanik Kneseta i ministar, sada uvaženi kolumnista uglednog Haareca, kao što je bio i dobar artiljerac, kad je zaista trebalo.

Slobodan svet - kako sebe želi da vidi - još je ograđen u bodljikave žice, betonske pregrade i elektronske klopke. Berlinski zid, višedecenijski simbol razdvajanja, uklonjen pre dvadeset godina, danas je sentimentalna uspomena i opomena, ali i nedovoljna uteha. Desetina „berlinskih zidova“ - često pominjanih ili skoro nepoznatih - još potvrđuje koliko se svet drži u okovima.

Rušenje Berlinskog zida (pre dvadeset godina) označilo je pad domina hladnog rata među pobednicima Drugog svetskog rata u 20. veku. Tri nedelje kasnije na sovjetskom putničkom brodu „Maksim Gorki“, koji su - kao i američke razarače - talasi ljuljali uz obalu Malte, predsednici SAD Buš i SSSR Gorbačov, jednako zadovoljno su oglasili, bez posebne deklaracije, da je kraj višedecenijske političke bure među supersilama, koliko i da dvojicu moćnih lidera nije pogodila morska bolest. Zvanično je rečeno da su samo činije i čaše letele po stolu.