Skup sto devedeset dve države u Kopenhagenu pokušava da izbavi sopstvenu planetu od propasti. Pre sedam decenija Orson Vels je u Americi glumačkom veštinom izazvao paniku radio programom o „iskrcavanju Marsovaca“. Sada su, međutim, ozbiljne vlade i naučnici zaista zabrinuti za sudbinu sveta, ne zbog gostovanja vanzemaljaca, već zbog samoubistvenog ponašanja domaćina – bogatih i siromašnih pripadnika ljudskog roda – koji uveliko sami sebe guše.
Izmereni štetni gasovi i klimatsko pregrevanje Zemlje uveravaju stručnjake da otkucava poslednje zvono („Preostali slonovi će se seliti i sa ljudima otimati za hranu“), dok bezbrižniji smatraju da opasnost nije tolika i pominju ulogu poslovnih interesa i naučnih sujeta. Ishod konferencije je neizvestan; oni koji polažu nade u odgovornost, pre svega političara, veruju da bi olakšanje i dovoljan rezultat bila zajednički preuzeta obaveza – i bez formalnog potpisa – o razumnom zajedničkom izbavljenju i spremnost da se velikim parama pomognu nemoćne zemlje u razvoju.
Dosad nepoznato u ponašanju i običajima u istoriji svetskih medija: pedeset šest listova iz četrdeset pet zemalja, na dvadeset jezika, objavili su zajednički uvodnik. Upozorenje pisano u londonskom Gardijanu, sastavljano i redigovana duže od mesec dana, uz pomoć urednika dvadeset novina sa svih kontinenata, podseća: „Ukoliko se udružimo u preduzimanju odlučne akcije, klimatske promene će uništiti našu planetu, njen napredak i bezbednost. Opasnosti su postale vidljive generacijama. U prošlih četrnaest godina jedanaest su bile rekordno tople, „kapa“ Arktika se topi, a prošlogodišnje goruće cene nafte i hrane nagoveštavaju budući haos. U naučnim časopisima više se ne postavlja pitanje da li ljude treba kriviti, već koliko nam je ostalo vremena da se ograniči šteta. Dosad je odgovor sveta bled i sa pola srca. Činjenice su jasne: neophodno je da čovečanstvo preduzme korake da ograniči porast temperature na dva Celzijusova stepena, što bi za pet do deset godina dovelo do početka opadanja nivoa globalne emisije ugljen dioksida i drugih štetnih gasova. Veće zagrevanje, najmanje za tri-četiri stepena, ako ne bude nikakve akcije, isušiće kontinente, pretvoriće plodnu zemlju u pustinju. Polovina životinjskih vrsta može da nestane, milioni ljudi biće raseljeni, čitave narode potopiće mora.“
Novinska poslanica (na našem bliskom prostoru pridružile su se jedino dve slovenačke novine, ljubljansko Delo i mariborska Večer, nijedna iz Srbije), zaključuje kako „malo ko veruje da Kopenhagen može da proizvede potpuno politirani sporazum“.
Ali veoma je važno da dolaskom predsednika Obame započne prestanak opstrukcije Amerike. Jednako je značajno i ponašanje drugog najvećeg zagađivača, Kine, koja kao „džin u razvoju“ mora da preduzme mnogo radikalnije mere nego dosad.
Običnom svetu se upućuje lako razumljiva i veoma jednostavna poruka: era jeftinih letova avionom, kad karta košta manje od vožnje taksijem do aerodrome se završava. Ozbiljan zaključak je da ćemo plaćati više za energiju, a manje ćemo je koristiti.
„Pravda zahteva da industrijski svet duboko zavuče ruku u džep i pomogne siromašnijim zemljama da se prilagode klimatskim promenama i da se razvijaju čistim tehnologijama, bez rasta loše emisije“, zaključuje ekumenski uvodnik.
Dosadašnji Protokol iz Kjota, zaključen 1997, ograničen i po ciljevima i po državama, koje su mu pristupile (samo 37 sedam bogatih) ističe 2012. Cilj Kopenhagena je da lideri naprave nacrt, koji bi kasnije, recimo za godinu dana mogao da bude potpisan kao obavezujući ugovor. Ipak, uz optmističke nade, potrebna je krajnja opreznost. Na poslednjem pripremnom sastanku u Španiji, pedesetak borbeno raspoloženih afričkih zemalja, na kratko su napustili skup, kao poruku Zapadu da ne pregovara pošteno.
Analitičari su sa svoje strane čvrsto uvereni: političari u Kopenhagenu mogu i moraju da se slože oko ključnih elemenata pravednog i efikasnog kalendara za sporazum. Uprkos svim političkim, ideološkim i ekonomskim interesima i kompleksnim nalazima nauke, narodi se ipak podjednako guše.
Sem međusobnog nepoverenja, pravo pitanje je zapravo ko će platiti ceh spasenja.
Komplikovanom izazovu u Kopenhagenu, mimo konferencijske dvorane, ponuđen je jednostavan obrazac, da uvek ima praktičnih rešenja. Pošto je gradonačelnik danske prestonice uputio pisanu poruku učesnicima konferencije, istaknutu u svim hotelima, da ne koriste usluge brojnih mesnih prostitutki, Udruženje profesionalnih seksualnih radnica je saopštilo da zvanično akreditovanim delegatima neće naplaćivati usluge.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
