Visoka osam metara, mešavina betonske ograde, bodljikave žice, dopunjena elektronskim senzorima i pažljivo poravnatom peščanom stazom na kojoj obuća ostavlja trag, razdvaja Zapadnu obalu od Izraela. Jevrejska država je 2002. uvela ovakvu „sigurnosnu odbranu građana“ – za drugu stranu „zid aparthejda“ – od Palestinaca, sa kojima tvrdi da želi razumevanje i mirno susedstvo u budućnosti. Prema podacima UN betonsko razdvajanje je završeno šezdeset odsto, deset odsto je u radu. Preostala trećina će se tek izgraditi. Na okupiranom zemljištu Palestinaca je više od četiri petine zida, a samo petnaest odsto duž „zelene linije“, priznate granice do 1967. Međunarodni sud pravde u Hagu pre pet godina izraelsku barijeru je proglasio nezakonitom.

Mnogo ranije povučena bodljikava žica – 1974 – kiparska „zelena linija“ od tri metra do 7.5 kilometara široke ničije zemlje, razdvaja Grke i Turke, ali se poslednjih godina „para po šavovima“. Od 2003. obe zajednice, posle tri decenije, sada slobodno prelaze na drugu stranu da trguju, rade, šetaju ili tuguju za napuštenim ognjištima, dok vođe još tragaju za formulom kako da dva naroda na ostrvu boginje ljubavi Afrodite žive bez zida. Danas se duž 180 kilometara, „plavi šlemovi“ dosađuju, ali – za svaki slučaj – ne odlaze kući.

Najstarija opstala linija hladnog rata, i dalje nepopustljivo čvrsta, deli Koreju od 1953, sa samo četiri kilometra širine i 250 dugačkom potezu 38. paralele, na Severnu i Južnu. Vredni istraživači mreže Bi-Bi-Si nabrajaju više obično zanemarenih znamenja, međuljudskih strahova i sumnjičavosti.

Saudijska Arabija, sunitska kraljevina i moćna petrolejska imperija, pustinjsku granicu od devet hiljada kilometara (Jemen, Irak, Kuvajt, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman i Jordan), uveliko utvrđuje jednom od najdužih sigurnosnih ograda na svetu. Projekat visoke tehnologije ceni se na tri milijarde dolara. Predviđene su fizičke pregrade, satelitsko nadgledanje, kamere, radari, elektronska kontrola, provera obalskih tragova, al ii patrole na kamilama. Pre dve godine Iran je počeo da gradi zid na granici sa Pakistanom, u oblasti prema Baludžistanu ( 700 kilometara, visina tri metra), zvanično radi sprečavanja crne berze, prometa droge i ilegalne imigracije, ali – veruje se, pre svega – zbog bojazni Teherana od dolaska islamskih ekstremista drugačijeg verovanja. Granicu između Indije i Pakistana od 2.900 kilometara čine zidovi, bodljikave žice, mine i druge prepreke. Delhi- navodi Bi-Bi-Si – „namerava da obavi posao do kraja“. Početak radova beleži se od kraja osamdesetih.

Pre dvadeset devet godina Maroko je počeo da gradi pustinjski bedem, mešavonu zida i mina, prema Zapadnoj Sahari – kako smatra – „otimačini Polisarija“. Organizacije za ljudska prava prepreku od dve hiljade sedam stotina nazivaju „zidom srama“. Susedi, Bocvana (veoma zdrava ekonomija) i Zimbabve (nazaposlenost 90 odsto, inflacija 100.000 odsto) su odvojene električnom žičanom pregradom, pre svega zbog šverca stoke i i nezakonite imigracije, srećom do danas bez uključenog električnog napona. Uostalom, ko želi lako prelazi granicu. Tehnološki dometi su ipak nemoćni pred afričkim prostranstvima.

Španija je na kraju dvadesetog veka odlučila da se od nelegalnih došljaka sa druge strane Gibraltara brani električnom zaštitom – kamerama, gasnim patronama, detektorima buke i sličnim izumima. Duž 3.200 kilometara granice sa Meksikom, Amerika je za 2.5 milijarde dolara postavila metalnu ogradu. Deluju i senzori sa infracrvenim zracima, kamere, radari, osmatračke kule i druge potrepštine, sve da bi se sprečio dolazak neželjenih suseda, koji traže posao. U Brazilu, sopstvene siromahe – da ne ugrožavaju metropolu – ograđuju u favelama oko Rija. Zvanično se radi „u ime zaštite prostora i ljudske okoline“, dok kritičari tvrde da je zapravo reč o „sanitarnom kordonu, razdvajanju sirotinje od imućnih“.

U Severnoj Irskoj, zidovi – koji se delili katoličke i protestantske zajednice četrdeset godina – su turistička atrakcija, ali jedan novi je u Belfastu napravljen prošle godine u severnom delu grada, u dvorištu osnovne škole. Zida u Berlinu nema. Na raznim stranama sveta se staraju da se „izum“ sačuva.