Brojni moskovski oligarsi, „boljari Kremlja našeg doba“, po uzoru na vremena kneževske i carske Rusije, neki od njih i „Putinovi novčanici“, kako ih Vašington post jetko naziva, pošto su po računici Atlantskog saveza vešto stekli bogatstvo od najmanje hiljadu milijardi dolara, sada pokušavaju da spasavaju taj novac, dosad gotovo bezbrižno posejan na gotovinskim računima i imovinskim papirima, a i svoje glave.
Zbog zapadnih sankcija, oligarsi tragaju za pouzdanim utočištima za sebe i svoje bogatstvo.
Dobrom broju Izrael se čini posebno na meti, pa je jevrejska država izložena svakovrsnom naletu.
Vlada je čak hitro obrazovala komitet visokih zvaničnika različitih ministarstava i nadležnih službi, od centralne banke do aerodromske uprave, koji treba da sačuva temelj obećane zemlje i doma za svakog Jevrejina, čime automatski pripada i državljanstvo, a da pritom spreči nalet obeleženih „Putinovih miljenika u nevolji“.
Brojni ruski oligarsi su, naime i izraelski državljani, poput, recimo, često pominjanog Romana Abramoviča (postarao se da kao potomak sefardskih Jevreja da ima i portugalski pasoš) – kojima ne može da se zabrani dolazak u drugu domovinu ili zapleni imovina, sem ako nisu proglašeni za neprijatelje države, za šta je potrebno donošenje zakona.
Ipak, priznaje neimenovani zvaničnik postupak ima „rupe“, koje treba zakrpiti.
Naročito banke moraju da razumeju da se dovode u opasnost „ako dozvole da budu iskorišćene“, kako kaže kolumnista Jidiot ahronota Nadav Ejal „prizivaju velike komplikacije, ako i pomisle da prime značajne sume novca od sankcionisanih Rusa“.
Izrael se zbog svojih specifičnih bezbednosnih potreba nije pridružio međunarodnim sankcijama protiv Moskve.
Putin, kao spasilac i čuvar Asadovog režima, odobrava izraelsko sistematsko uništavanje iranskog oružanog prisustva u Siriji, pa i sada stižu poruke da ova situacija neće ometati međusobno razumevanje.
Sem toga, najmanje milion građana koji su uz Rusije i bivšeg Sovjetskog Saveza kao Jevreji došli u Erec (Zemlju) pre tri decenije, svakako su poseban element pri odlukama o postupanju prema Moskvi.
Viktoria NJulend, podsekretarka za političke poslove u američkom Stejt departmentu, postarala se „od prvog dana“ da javnom izjavom opomene jerusalemskog saveznika da „ne postane poslednji raj za prljavi novac koji hrani Putinove ratove“.
Potrudio se i domaći ministar spoljnih poslova da, Izrael, osuđujući agresiju na Ukrajinu, ostane „čist“.
Jair Lapid ponavlja: „Nećemo biti put za zaobilaženje sankcija nametnutih Rusiji.“
Istovremeno je savetovao i kolege u sopstvenoj vladi: „Morate da budete veoma obazrivi, jer ti ljudi (oligarsi) imaju dobre veze, pa mogu da vas zovu telefonom i zatraže razne stvari. Nemojte da se obavezujete ni na šta, jer to može da prouzrokuje diplomatsku štetu. Odgovorite da ne možete da im pomognete, sem da im date broj centrale Ministarstva spoljnih poslova.“
Čuvanje uravnoteženih odnosa sa Rusijom i Ukrajinom, (nekada prostora najbrojnije jevrejske zajednice u Evropi, sada sa predsednikom Zelenskim Jevrejinom) izraelski je recept za koji je potrebna veština, koja sada uključuje i pridruživanje posredovanju za zaustavljanje rata ispitivanjem pulsa obe strane.
Nema, međutim, pouzdanih podataka koliko se oligarha našlo u Izraelu i koliko su „teški“.
Sajt Tajms of Izrael navodi da je „teško, ako ne i nemoguće“ otkriti sve tragove, jer tajkuni poput „babuški“, organizuju svoje kompanije, da se ne zna ko je pravi vlasnik (sa više od 50 odsto vrednosti) ili je imetak uknjižen među rodbinom, a novac na računima brojne porodice, a sve to je rasuto po različitim Devičanskim, Maršalskim i Kajmanskim ostrvima, koliko je moguće na Kipru i drugim pogodnim adresama.
Mnogo takvih veština i lekcija oligarsi su su naučili od 2014., posle ruske aneksije Krima i tada isprobanih sankcija.
Bivša poslanica Kneseta i novinar Ksenija Svetlova, rođena u Rusiji, smatra da je Izrael zapravo „magnet za mnoge u svetu, a ne samo za ruske oligarhe“, jer dugo nije obraćao previše pažnju na tu pojavu, pa je uzalud pokušavala da progura zakon o borbi protiv korupcije i pranja novca.
Kaže da u sadašnjoj klimi „mnogo više ljudi shvata stvari“.
Manje je poznato da Rusija od 2018. ima i sopstvene „poreske rajeve“, pa je, recimo, po vestima agencija, Oleg Deripsaka preselio desetak svojih preduzeća na te zaštićene adrese.
Takve sigurne kuće su, beleži Forbs, Oktobarsko ostrvo (10 kvadratnih kilometara) u oblasti Kalinjingrada na Baltiku i nešto prostranije Rusko ostrvo u dalekom Japanskom moru.
Nacionalni javni radio, američka stanica, bavi su razdvajanjem pojmova „pravi milijarderi“ i oligarsi.
U novijoj ruskoj istoriji ovi drugi pojavili su se uz raspad SSSR-a i komunističkog ekonomskog ustrojstva, kad su spretno sticali kontrolu i vlasništva, time i moć da manipulišu vlašću, posebno pomoću održavanja i reizbora Jeljcina, prethodno i korišćenjem Gorbačovljeve liberalizacije.
Sada se samo retki oglašavaju kritikom rata.
Vladimir Putin je znao kako da pojedine oligarhe grubo ukroti (Berezovski, na primer), druge da disciplinuje i valjano upotrebi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
