Prljave ruke Sterijinog pozorja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Onog trenutka, a to se upravo dogodilo tom i takvom odlukom žirija (i njihovim nadasve nemuštim obrazloženjem), kad drama realnosti sveta u kojima živimo, prinuđeni na primitivizam i njegove norme, ovom i ovakom vlašću, nadrasta sve pozorišne predstave, dramske tekstove, glumačke i rediteljske radove, besmisao postaje opravdan i sebi dovoljan. Kad logika izumre ili se prenerazi nad sopstvenom nemoći, onda svi žiriji sveta ostaju nekopetentni i nepotrebni. Osim jednog, NJEGA SEBI DOVOLJNOG I NAD SVIMA NAMA "UZVIŠENOG". Ali to nije kraj, na putu smo ka nultoj tački. Tek kad zaista dosegnemo "napredno dno", tek tad ćemo se otisnuti ka površini, ka spasenju. Mutna voda ne traje doveka, razumni ljudi će je pročistiti. Izvor je bliži nego što očekujem. Možda su njegovi kapilari upravo u fontani na Slaviji. Odakle su uklonjene kosti Dimitrija Tucovića. U tišini, bez otpora, bez stida…bez žirija.

2. Od Grlom u jagode preko Jagoda u grlu i Berceka 90-tih, Miki Rubiroza zatvara beskrajni srpski krug.