Dovedenokratija (zapisi iz šikare govora)

Onda se, radi boljeg razumevanja – neki će reći zamućivanja – sve češće laćam „arheologiji govora“ kopajući po značenjima što sam ih prvobitno usvajao iz narečja porodice, govora najpre rodnog, a potom i ovog azilantskoegzilantskog kraja, drugog zavičaja.

Danas, između šipražja i užadi paviti, uočavam ono drvo što se poslednjih meseci i godina pojavljuje kao reč DOVODITI sa sve pridevom, granom DOVEDEN/A u začuđujećem, začudnom značenju.

U dubini govora oba moja kraja (u gramatici onog uzvodnog, rodnog kraja nema infinitiva, a redak je i u ovom azilantskom) jedno značenje ove reči, čini mi se, najbolje objašnjava ono što želim da istaknem u ovom što je sad učestalo, nahrupilo u javni i medijski govor.

Dakle, to je ono značenje kad se npr. dovodi stoka na pojenje, krava kod bika (u novija vremena kod veterinara) na osemenjivanje. Kad je reč o ljudskom rodu, lepo zvuči kad se dovede dete iz obdaništa ili škole. Ali, u pomenutim dubinama govora koje su mi najasocijativnije za naslov, ima onih koje su za moderna vremena – u najmanju ruku ponižavajuće. Tako, recimo, snaha (snaja) se uvek „dovodi u kuću“! Ali je i neravnopravnost prema muškom rodu, tek malčice ublažena – zet se ređe dovodi, pre se „uzima“ („uzeli smo ga za zeta“).

Zapažanje poniženja u svemu ovome donela su tek nova vremena, potisnut je ka zaboravu, ali nije u njega sasvim pao. U zaostalijim sredinama i u pripovedanjima starijih generacija i sada se upotrebljava, a „dovedene“ i „uzeti“ uglavnom ne vide u tome ništa ružno, omalovažavajuće i neravnopravno.

I gle čuda, poslednje godine u Srbiji oživljavaju ovaj pridev sa neverovatnom, čak slavodobitnom značenjskom porukom. Iako je bliža onom animalnom i ponižavajućem. Ako (fajterski, opozicioni ili antirežimski) čitaoac prvo pomisli na ona česta, masovna, ucenjivačka… DOVOĐENJA članova i pristalica NA NITINGE i kontramitinge, u pravu je. Ali, posotji nešto još gore, što se neprimetno uvuklo u sistem i njegovo neuočavanje, pravilno razumevanje u sebi krije ogromne štete.

Pa, pazite – sve je više onih koji nisu ni imenovani, ni postavljeni ni izabrani (kako zakon kaže), već dovedeni na funkcije, za direktore, samo po zakonu DOVOĐENJA SVOJIH i ni jednom drugom. Povrh svega, ONI VLADAJU. A da ih ima mnogo vidi se po broju uhapšenih u ovom pokaznom antikoruptivnom igrokazu. Ostaje samo pitanje da li su krali po modelu koji su im naredili oni što ih „hapse“ ili su kadgod bili i maštovitiji od naređenja, pa zato!?

I izuzetak – dovedeni šefovi tabloidarijuma uvek su PUŠTENI SA LANCA!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.