Foto: Radenko Topalović
Vidimo svi da su (do pomodnosti) aktuelne i popularne postale nove reči i izrazi. Iako je obogać(lj)ivanje rečnika neprekidna pojava. Pored nekih HOBIznisa i sam bivam njihov „izmišljator“(ova nije baaš neka!). Pojedine dođu same, onomad u galami, prečuje me sagovornik, kao da sam rekao – PRAVLJE. Odmah zapisujem, liči na zdravlje, mogla bi da posluži umesto PRAVOSUĐE, na koje se sad s pravom baca drvlje (i kamen(l)je), kad bude slavlje što imamo – pravlje!
No, pre slavlja, mislimo li dovoljno, ima li pametnih razgovora o svim posledicama koje dolaze iza pojava što ih opisuju mnogi (pa i novi) izrazi.
Dugo me, recimo, kopka jedan o materijalu za disanje. Vazduhu! Hej, čujemo li kako se u meteorološkim izveštajima govori da je ponekad ponegde on PRIHVATLJIV ZA DISANJE (ima još nekih epiteta). Vazduhovom se zagađivanju nije poklanjala dužna pažnja, ali odnedavo je i to ušlo i u zvanične izveštaje. Čak se, naoko, ne izbegavaju ni crni podaci, ali se enormna zagađenja samo konstatuju. A gde su upozorenja na odgovornost za sve ono što se ne radi i što se nije uradilo, gde su kampanje protiv trovanja vazduhom. Eto, sad kad Tramp izvlači SAD iz Pariskog sporazuma, da li je većini slušalaca, gledalaca, otupelih konzumenata manjkavih vesti objašnjeno u kakvoj je to vezi sa njihovim disanjem? Ili, kad se posle teslimljenja smederevske železare Kinezima sadašnji Nenadležnik, a tada odgovoran, prosto hvalio što oni valjda dolaze ovde da ne bi zagađivali svoj vazduh. Niko (osim mene) nije rekao da je veleizdaja i kad se nebo nad zemljom isporuči nekom za trovanje. Ne, no se širi optimizam da će do da reši KOŠAVA UMESTO DRŽAVA!
Da li mislimo da je nestanak rečenica „otvori prozor da uđe čist vazduh“ ili „otvori da se provetri“ samo stvar govora, jezičko pitanje. Ili je i okretanje naglavce čitavog civilizacijskog možda i genetskog koda, još otkad je pećinski čovek iz zadimljene pećine izlazio na vazduh. Da se nadiše.
Čujem onomad verskog analitičara Slobodana Sadžakova i oduševim se kad reče – ĆUTARINA. Reč opasnija od podobnog vazduha, a prođe neprimetno, čak i kraj voditeljke. Da, na prvi pogled nešto po uzoru na mnoge dažbine, carina, putarina, svadbarina, mnogi znaju za trošarinu, ali možda ne da je to bila dažbina za seljake što idu na pijacu na ulazu u grad – ovi redovi nastaju baš u zgradi bivše kafane kod još bivšije trošarine na šumadijskom putu iz Bgd.- a sam imam izraze pripejdarina, postpejdarina ili eSBeBerina. Ali, pažnja, Sadžakov je ovu reč upotrebio da objasni kako SPC tu svoju ĆUTARINU debelo naplaćuje od države s kojom je toliko nedopustivo slizana da je ne samo ne kritikuje, već bezmalo veliča.
Eto, dakle reči sa ogromnim posledicama. A još su veće ako pomislimo na decenijsko pristajanje da nam rade ono što jesu i ćutarinu koju ćemo skupo plaćati, čak i ako kao društvo iz nje izađemo odupirući se, na šta smo ZALIČILI!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
