Drveće se guši

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ma, neka gomna bi pod hitno trebalo otisnuti niz Dunav.

   1. Ako mislimo na isto, tu količinu ni Dunav ne može da proguta.

2. Globalno otopljavanje ima jedan još opasniji efekat. To je otopljavanje permafrosta kojim se oslobađa „zarobljeni“ vazduh u kojem se nalaze razni virusi i bakterije. Nije dvaput za reći da je tako došlo i do Kovida.

3. Drveće niti troši niti stvara kiseonik, dugoročni efekat svakog drveta pojedinačno, kao i ukupan efekat svog drveća na Zemlji u pogledu količine kiseonika u atmosferi je tačno nula. Isto važi i za svako drugo živo biće na ovoj planeti. To se zove zakon održavanja materije. Kiseonik inače ne može da se stvara niti da se uništava, isto kao i svi drugi elementi u prirodi (osim u nuklearnim reakcijama, koje na Zemlji u prirodi ne postoje). Da drveće može da stvara kiseonik do sad bi bilo 99% kiseonika u atmosferi, a ne 21% na koliko stoji već milijardama godina. Ono što drveće radi je da privremeno svojom masom vezuje određenu količinu uglljenika i ima efekat na vezivanje ugljen dioksida iz vazduha, dok je na procenat kiseonika efekat praktično nula.

   1. Perica mali tako zamisljas bitisanje kisika u atmosferi? Si bio Megatrendu mozda? Drvo pravi 500 kila kisika na godinu, sebi a i nama. Javi se Vesicu.