Foto: Predrag Mitić

Ko šajkača na havajsku košulju! Kao šubara na treger majicu! Kao sandale na bosu nogu i lister odelo!

Duži petak od subote, govorilo se u narodu kad je donja suknja (žipon, kombinezon) duža od gornje. I tome slično. (Zato su valjda „dizelaši“ u vicu uvlačili dukseve u pantalone, a ratno nastrojeni probavali to i sa šinjelima.)

Eto, uz poslovice nešto sam i izmišljao, za ono kad nešto ama baš ne ide s nečim drugim. Pa se, što reko Boža – na drugi pogled vidi kako između toga dvoga zjapi praznina. Zapravo, kad je to naprosto sa različitih civilizacijskih spratova, pa ih ne deli samo vreme, već i ukus, tj. odsustvo ukusa.

Razlozi te „estetike nesklada“ koja se širi veoma su različiti. Krađa, recimo. Tako, tražeći dezodorans u posluzi konačno ga ugledam u ormanu iza kase. Poduže sam pričekao dok preko šefa nije pronađen ključ da ga oslobodi. „Krade se, komšija!“ Drugi put u drugoj radnji, vidim ga na izdvojenom, ali nezaključanom ormanu, priđem i kako pružih ruku po dez, šef poviče: „Komšija, ne smete tu da ulazite!“ Krade se.

I – nađeno je rešenje – na te teglice počeše da lepe one nabudžene bar-kodove što pište na vratima ako se ne ponište na kasi. Ali su kradljivci našli način da i to reše. Odlepe tu zujalicu-drnkalicu! Sad dolazi naš čuveni smisao za budženje i improvizaciju, za snalaženje prvim što ti je pri ruci ili što ti padne na pamet. Sad se onaj već nabudženi, reljefni bar-kod-zvrčkalica lepi sa nekoliko slojeva one široke SELOTEJPČINE za pakovanje. Etiketa na robi dizajnirana po najboljim svetskim standardima, i sve to umotano u klupko lepljive trake.

Dobro, ovde su lopovi razlog i uzrok, ne može da pomogne ni Brnabićkina digitalizacija. Ali, štap i kanap (umalo ne napisah – šargarepa) kao rešenje problema dublje su u mentalitetu nego što to traži borba protiv (sitnih) krađa. Hemijske olovke po poštama, vezane kudeljnim pak-kanapom su takođe borba protiv (i nenamernih i iz rasejanosti) krađa. Ali one su paradigma svekolikog dovršavanja mnogih poslova – budženjem. Eto i zgrade Vlade renoviraju se – plastičnim prozorima!

Ili, eno, ima stambenih blokova oko kojih savesni stanari naprave prave male parkiće, ali ih istovremeno ograde neukusnim metalnim cevkama ili koljem koje potpuno odudara od estetike bašte. U Beogradu su za skupe pare nedavno tipizirani kiosci. Ne izgledaju tako loše, mada može da im se zameri izbor boje. Crne. Međutim, pogledajmo ih sad okružene najšarolikijim i nimalo tipiziranim raspadnutim frižiderima, kartonskim kutijama za smeće… Lom živi… Parking se još uvek najčešće rezerviše – polomljenim stolicama ili gajbicama ili čime god što se nađe u najbližem (prepunom) kontejneru… Šajkača na lister odelu, uz sandale na bosu nogu – to je naš šlag na tortu. I višnja na šlagu!