Sart kaže – suvišan! Čoveka, čak, sada nazivaju ljudski resurs. Treba ga dobro iskoristiti i baciti ga na smeće. Može da radi koliko hoće, ali ne mora da zaradi platu. Svet je duboko uronio u aktivan nemoral. Zato bi trebalo, kaže mi Sandra Rajčić iz Subotice, uspostaviti aktivno nepristajanje na ovakav svet. Aktivistkinja nepristajanja ne želi da ga gleda ili da mu da doprinos u iskorišćavajućem narastanju.

Svet je čoveka ubedio da je ovo jedino rešenje življenja i da alternative i nema. Ništa nije moguće izrealizovati izvan okvira tehnologije i bezdušja. Model življenja je uspeh u kojem drugog moraš uništiti. Nekada smo govorili ono što je tvoje tvoje je, a što je moje i tvoje je. Sada je, pak – ono što je moje moje je, a što je tvoje i moje je. Poništava se Ti, a narasta Ja bez ja. To je trulo ja ili osnovno načelo egoizma. U sve što nemaš trpaš oduzeto od drugih. Može to biti materijalni font, ali – isto tako – i duševni.

LJudi su počeli i jedni i drugi da loču.

Ispijaju jedni drugima resore i potencijale, promovišu sopstveni narcizam i raduju se susretu čoveka bez radosti. Od takvog sveta zaista treba pobeći. Ne treba ga gledati niti podržavati. Aktivno nepristajanje iznenađuje u nama nadu. Uostalom, zar nepristajanje nije obeležilo početak prošlog veka sa Zolinom – Ne pristajem! U Drajfusovoj aferi orodio se termin: Intelektualac. Po prvi put intelektualci nisu oni koji racionalizuju intelekt, već ne napuštaju etiku. Etičan čin postaje samostalna odluka. Ona je u našim rukama, a ne u zanesenim psihologijama masovne pojave. Gde svi, tu i ja!

Aktivizam nepristajanja je personalni put. Odluka sopstvene savesti, angažovani doprinos stanju koje posmatramo. Možda ne možemo ništa da izmenimo, ali možemo da pristanemo na ovakav svet. Možemo u sebi da postavimo pitanje i dajemo odgovore. Šapućući drugima na uvo – Svet, ipak može biti bolji. On je sve lošiji i lošiji… ali može biti i obrnuto. Utopija nikad ne presahne. Ona se pojavi sama od sebe dajući čoveka u ruke novo uočavanje. Ali, stanje kakvo je sada treba bojkotovati.

Svet zasnovan na ratovima, manipulaciji, mržnji, diskriminaciji drugog, zasnovan na podvalama i enormnom bogaćenju jednih i siromašenju drugih je neerotični svet. Bez uzbuđenja spajanja sa drugim, bez pažljivosti prema okolini. Takav svet najavljuje sopstveno ukidanje. A tada, poput pečuraka, počnu da niču utopijski predlozi, vizije, metafizičke sugestije… One postaju seme iz koje se svet ponovo rađa. Obnavljanje, zanat nedostatan čoveku, započne svoju misiju po koji zna koji put u istoriji.

Ponekad je zabranjeno ne pristajati. Ali, uvek u čoveku postoji tihi šapat za ispravno i uspravno delovanje u pravcu u kojem je nastala reč čovečnost.