Prvo sam dugo živeo u gradu, sad još duže živim u šumi i pokušavam da sagledam ta dva značenja. U istoriji čoveka prvo je bila šuma, a sada je to grad. Grad je odraz kulture i civilizacije. Razvila se ergonomija i zbog toga nijedan od ova dva elementa ne treba odbacivati, već ih spajati. I sam povremeno dođem u grad, radi umetnosti, obilazim redakcije i obilazim prijatelje.
Volim da kažem – u gradu se „prodajem“. U stvari, ustanovio sam dve vrste komune koje živim. Jedna je introvertna, to je ova ovde u šumi, kada neko živi sa mnom ili me poseti. Druga je ekstrovertna, moj izlazak iz zelenog hrama i posećivanje prijatelja, naročito starijih. U gradu, i pored tolikog mnoštva, čovek je sve usamljeniji. Zbog toga ne zapuštam prijateljstvo a tuđe domove osvežavam kratkim, razgovornim posetama.
Smanjuje se komunikacija.
Ljudi sve teže napuštaju komfor i vajkaju se na besparicu. Ali, ja mislim da je mnogo veći problem od novca to što je ljude obuzela letargija. Ne mogu lako da mrdnu iz sopstvene zauzetosti. Svi nekud trče, tumaraju i bleje na prazno. Kad ih pitam šta toliko rade kad sve ređe dolaze u šumu, retko ko ume da mi odgovori, deluju ošamućeno.
Samo zablude znaju zašto su nam potrebne.
Šume nestaju, gradovi se uvećavaju. Milionske cifre urbanih sredina ukazuju koliki je čovekov beg od prirode. Zato se može postaviti pitanje čovekove svesti i savesti. Koliko će još izdržati bez prirode? Hoćemo li ponovo zavoleti šume ili ćemo ih još više zamrzeti i one koji ih brane i bore se za njihov opstanak? Zavladalo je opšte nepoštovanje i grada i šuma. Ali od nečega se mora početi.
Najveća mana tehnologije, upravo, jeste njena nemogućnost da sama sebe zaustavi ili ukoči autobus koji juri, zajedno sa putnicima, ka litici. Tehnologija je nesavršena jer ne zna da postavi pitanje: Kuda ide ovaj svet?!
Gradovi su globalno zavisni od ekonomije, novca, gužvi… a šume su predmet generalnog iskorištavanja. Bezobzirnosti i nepažljivosti narastaju prema onome što stvara kiseonik.
U šumi vreme ne protiče, gusto je. U gradovima, pak, leti poput misli. Skoro da čim ustaneš odmah i ideš u krevet na spavanje. Primetio sam dva toka vremena: na klasičnim satovima vreme sporije teče od onih digitalnih koji fosforocentnim smenjivanjem brojki gotovo trče. Ubrzavaju se. Da li će čovek shvatiti da nam je potrebna i šuma i grad, ali sa novijim, plemenitijim gledištima? U svakom slučaju, oni iz grada trebalo bi da povremeno posećuju šume, a oni iz šume da povremeno dođu u grad i pogledaju šta se tu dešava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
