Iako su grinfild investicije uslov ekonomskog rasta, Srbija još nije izgradila poslovni ambijent koji bi obezbedio veći priliv kapitala, pre svega u proizvodni sektor. To potvrđuje i Bela knjiga za 2008. godinu Saveta stranih investitora, koji ističu da su očekivali brže promene i navode 120 preporuka za reformu propisa, otklanjanje prepreka za dolazak novih investitora i lakše poslovanje. Analitičari ukazuju da bi uz niz podsticajnih sredstava kojima država želi da privuče velike igrače, mnogo više pažnje trebalo posvetiti manjim projektima, koji se brže uključuju u privredni sistem. Na tom poslu, paralelno sa većgodinama očekivanom izmenom propisa, mnogo mogu da učine i lokalne samouprave kako bi investitorima pomogle da savladaju početne teškoće koje se najčešće vezuju za imovinsko pravne probleme prilikom izbora lokacije, kao i komplikovanu proceduru za dobijanje dozvola. Razlog više za to je što se, zbog negativnih posledica ekonomske krize i smanjene potrošnje u svetu, očekuje da će naredne godine posebno velike kompanije biti daleko opreznije u plasiranju sredstava i otvaranju novih proizvodnih pogona, pa će u odnosu na oko pet milijardi evra ove godine, priliv u narednoj godini biti prepolovljen.

Činjenica je da, i pored proklamovane susretljivosti prema investitorima, još uvek nije jednostavno pronaći pogodnu lokaciju za izgradnju pogona čak i kada je rečo firmama sa konkretnim proizvodnim planovima i obezbeđenim sredstvima. To potvrđuje primer AMCO korporacije, koja više od godinu dana traga za pogodnim terenom na kom bi izgradila pogone za proizvodnju delove za auto i avioindustriju, u okviru koga je planirana izgradnja i staza za auto – moto trke.

Investicija kao nemoguća misija

– Mada niko nije spreman da kaže da je investiranje u Srbiji teška misija, nadao sam se da će se odgovornih zainteresovati za naše planove i procenu profitabilnosti, da će nas pitati koliko radnika može da dođe do posla ukoliko realizujemo investiciju, i da nam ponude zemljište koje ispunjava osnovne komunikacijske veze. Ništa od toga nije se desilo. Pokušali smo i sami da predstavimo investiciju koja je vredna oko 15 miliona evra, a u pogonima bi zaposlenje našlo 300 radnika. Potrebne mašine su većnabavljene, ali čekaju na izgradnju pogona. Prema planovima i porudžbinama stranih partnera u prvoj godini rada vrednost izvoza bila bi oko 15 miliona evra, a za tri godine vrednost izvoza dostići će oko 25 miliona evra. Uprkos tako isplativom programu, nismo naišli na razumevanje ni u opštini Pećinci, niti u Surčinu, gde opštinske vlasti nemaju čak ni tačne podatke o tome koje je zemljište u njihovom vlasništvu. Zvaničnici nam najčešće preporučuju da privatizujemo neku firmu, ali za nas je to neprihvatljivo, jer podrazumeva da bismo radnicima morali da isplaćujemo zarade a da pri tom, nismo sigurni da li sa njima možemo da organizujemo proizvodnju – kaže direktor AMCO korporacije Zoran Stefanovići dodaje da je bilo prostora za žalbe zbog postupaka i ponašanja nekih državnih službenika i državnih organa, ali da su od toga odustali.

On ističe da će korporacija pokušati da građevinsko zemljište kupi od privatnih lica, što ima prednosti jer nije rečo zakupu na 99 godina, nego o vlasništvu, ali naglašava da su cene za iole pogodne lokacije tako visoke da nemaju nikakvog ekonomskog opravdanja. Inače, AMCO korporacija ima ugovorene poslove sa stranim partnerima, i u početku je postojala mogućnost da i kapital tih firmi bude uključen u planirani projekat, ali da u sadašnjoj situaciji, ta očekivanja više nisu realna, kaže Stefanović.

Postoje i suprotni primeri, a jedan od njih je novosadska firma „A gradnja invest“ koja je nedavno počela da gradi sportsko-rekreativno naselje Lisina na Kopaoniku, koje bi za nekoliko godina trebalo da preraste i nadmaši postojeći centar Sunčani vrhovi. Rečje o kompleksu na južnoj strani Kopaonika, na nadmorskoj visini od oko 1.200 metara, koji će imati više od 5.000 kreveta u oko 2.400 luksuznih i elitnih apartmana, sa brojnim sadržajima na približno 100.000 kvadratnih metara korisne površine.

Aco Drača, vlasnik A gradnje, ističe da je ta firma istovremeno investitor, projektant i izvođaču gradnji naselja i dela infrastrukture. On naglašava da su u poduhvat ušli ambiciozno, jer je rečo prvom „kondominijum“ poslu u Srbiji. Naime, tržištu će biti ponuđeni apartmani i lokali u vlasništvo, dok bi u naselju bile formirane agencije i specijalne službe koje bi brinule o njihovom izdavanju i održavanju. Za razliku od tajm šeringa, u ovom projektu je sve mnogo liberalnije, jer budući vlasnici mogu, ali ne moraju da izdaju svoje apartmane, odnosno mogu da se prilagođavaju svojim i tržišnim potrebama kako god i kad god im se prohte.

Raška kao dobar primer

– Ne možemo reći da ne strepimo zbog ekonomske krize koja nas je zatekla na početku posla na Kopaoniku, ali verujemo da ćemo uz pomoćdržave i lokalne samouprave uspeti da većkrajem 2009. godine otvorimo prvi objekat sa 370 apartmana, a da za nekoliko godina potpuno zaokružimo investiciju. Važno je da smo dobili sve dozvole i uslove za gradnju bez problema i relativno brzo. Nadležni iz opštine Raška, zdušno su zalegli da nam olakšaju posao, ali pošto je to nerazvijeno područje, za veliki deo infrastrukture neophodna je i pomoćRepublike – kaže Drača.

On napominje da je u realizaciji projekta za sada uspostavljena dobra saradnja sa nadležnim ministarstvima, ali ističe i da je to očekivano, jer je upravo ova vlada garantovala da će pomoći takve investicije, naročito u nerazvijenim područjima. Verovatno nije slučajnost ni to što je podršku dobila jedna od privih privatnih investicija u turističke kapacitete, jer Srbija polaže velike nade u razvoj te grane.

– Kada je rečo građevinskom delu projekta, u dosadašnjem radu nismo imali afere niti kašnjenja. To je razlog da smo, uprkos teškim uslovima na svetskom finansijskom tržištu, priveli kraju pregovore sa belgijskom KBC bankom, koja je procenila sve rizike i potencijale našeg projekta i spremna je da učestvuje u tom poslu. Očekujemo da će to omogućiti da sa već30-40 odsto stepena izgrađenosti, počnemo prodaju apartmana i lokala i na kredit. Svesni smo promena na tržištu nekretnina, tako da smo za početak formirali veoma konkurente cene za ovako luksuzne objekte od 1.500 do 2.000 evra po kvadratu. Verujemo da će brojna pravna lica, pre svega agencije za nekretnine i turoperateri biti zainteresovani za ovakvo ulaganje, a zbog mogućnosti organizovanog izdavanja i održavanja, svima koji žele da ulažu u nekretnine ovo će biti prava šansa za dobar profit – napominje Drača.

On tvrdi i da pravi izazov zapravo počinje sledeće godine, jer je za čitavo naselje koje projektovano ipak neophodna „jača“ infrastruktura, počev od trafo-stanice i vodovoda, preko kanalizacije i rešavanje problema otpada. Za sada je najizvesnije da će biti izgrađena žičara i ski staza, a buduća gondola povezivaće novi centar sa postojećim vikend naseljem i sistemom žičara na vrhu planine, što bi značajno uvećalo atraktivnost Lisine.

– Centar smo projektovali na lokaciji koja godišnje ima više od 200 sunčanih dana, sa mnogo prijatnijom klimom nego kod postojećih turističkih naselja na planini. Sezona će trajati gotovo 300 dana, a predvideli smo da ovde ponudimo plac nekom od hotela iz svetskih reprezentativnih lanaca, kako bi dodatno podigli vrednost budućeg brenda. Istovremeno, planiramo da podignemo nekoliko klinika koje bi bile podrška projektu zdravstvenog turizma, pa će gosti moći da obave stomatološke, oftalmološke ili hirurško-plastične intervencije, za šta su posebno zainteresovani strani turisti. Planiramo da upotrebimo i postrojenja za upotrebu alternativnih i obnovljivih izvora energije, kao i savremene tehnologije u komunikacijama, pa će buduće naselje Lisina sigurno biti novi reper za ulaganje i gradnju u turizam i nekretnine u Srbiji – ističe Drča i dodaje da je najveća prednost projekta njegova polivalentnost, pa je činjenica da obezbeđuje razvoj turizma u pasivnom području i omogućava novo zapošljavanje kao i tehnološki napredak, bila presudna za podršku koju su dobili i od državnih i od lokalnih vlasti.

Sve na jednom mestu

Kada bude kompletno završeno, naselje Lisina koje gradi A gradnja imaće 2.400 apartmana površine 60.000 kvadratnih metara, poslovni prostor od 6.000 kvadrata, kongresnu salu (600) , ambulante (400), garaže (4.000)… U centru će postojati i crkva, amfiteatar, jezerce, nekoliko bazena, bob staza, klizalište, kuglana, a tu su i brojni sportski tereni za male sportove i tenis, trim staze, spa centar, dečja ski staza i tržni centar sa pijacom. Saobraćajno će biti povezani sa vrhom Kopaonika deonicom od samo četiri kilometara, dok do Raške vodi upravo završen novi put dužine 20 kilometara. Brojne banje, manastiri i istorijska zdanja u neposrednoj blizini nekadašnjeg centra srednjovekovne srpske države mogu da budu dodatni magnet za buduće kupce i korisnike nekretnina u naselju Lisina.