A do pre nedelju dana mislio sam da bar većinu stvari u Srbiji kapiram. Imao si naše i njihove, ili njegove. A onda se u Veterniku, koji bi sasvim slobodno mogao da promeni ime u Vesternik, jer cela Srbija liči na Divlji Zapad, dogodio ozbiljan obračun. Ćaci protiv Ćacija. Nezvanične informacije govore da su se ovi ljudi koji vole predsednika i aktuelni režim do poslednjeg dinara ili evra, sukobili oko dnevnica za dolazak na spontano organizovani plaćeni skup, pod nazivom „blokade blokadinih blokada“.
Priča se da nisu svi bili jednako plaćeni, a realno svi su izloženi istom blamu. Onda su se ovi što su dobili samo tri crvene sukobili sa ovima što su dobili 50 evra, što je po današnjem kursu u Srbiji skoro duplo više, a recimo u razvijenim zemljama evropske unije četiri puta više.
I tako je došlo do ulične tuče širih razmera, njegovi protiv njegovih. Policija se kažu nije mešala u svoj posao (baš sam iznenađen) te izgleda protiv učesnika tuče nije podneta niti jedna krivična ili prekršajna prijava, a prema onome što sam na snimcima video, nije da nije bilo razloga za procesuiranje ovih simpatičnih ljudi…
Neke moje kolege već su ocenile da policija radi po nalogu političkog vrha, te da selektivno procesuira učesnike na mnogobrojnim skupovima. Ako vam se dakle učini da se ovde izvršna vlast meša u rad sudske vlasti, to je apsolutno tačno.
Ali, ja opet pokušavam da sagledam širu sliku… Ti ljudi koji su se potukli nisu surovi. Sa filozofskog, sociološkog i sportskog aspekta, ovaj događaj je potpuno bezopasan i u krivično pravnom smislu predstavlja neznatnu društvenu opasnost, dakle nema mesta procesuiranju. Jer, Ćaci koji vole Srbiju do poslednjeg dinara ili još bolje evra, to su fini ljudi, nego znaš kako je, mladi ljudi puni energije, malo se zaneli.
Dakle, ovde je izvršna vlast (čitaj najviši državni funkcioneri) objasnila sudskoj vlasti da nema mesta za vođenje nikakvih krivičnih, pa čak ni prekršajnih postupaka.
Mladi ljudi u kasnim četrdesetim i pedesetim godinama koji žarko žele da uče, frustrirani zbog blokade fakulteta su se malo potkačili oko džeparca koji im neravnomerno deli vrhovni Ćaci, valjda da bi mogli da kupe udžbenike. I to je to… Oni se ne tuku kao zli blokaderi, strani plaćenici, ustaše i rulja (nastavi niz ako sam štogod zaboravio) koji uz sve to, apsolutno bezrazložno neće na dijalog sa onim ko im je nadenuo sva ova divna imena ili nadimke…
U ponedeljak uveče na pomenu žrtvama koje su nastradale u padu nadstrešnice, sa druge strane u Ćacilendu, neki fini mladići su gledali uzbudljivu košarkašku utakmicu evropskog prvenstva između Srbije i Češke, u kojoj je Srbija već pri kraju prve četvrtine vodila sa dvadeset razlike. Za to vreme srpski navijači koji su posmatrali utakmicu u dvorani vikali su „Pumpaj“, što se jasno moglo čuti, ma koliko ćacijevski javni servis pokušao to da spreči. Ćaci gledaju utakmice u Ćacilendu jer su od vrhovnog Ćacija dobili veliki televizor. Verovatno su se i oni zbunili povicima sa tribina pa nisu baš skoncentrisano odgledali sve, nekako su delovali zbunjeno.
Ima još toga što me zbunilo. Ćaci su organizovali i dva festivala, Zaječarsku gitarijadu i Bir fest, na kojima se nekad svirala rok muzika, pa nisu mogli da dovedu Baju Malog Knindžu, tako da u Gamzigradu na lokalitetu pod zaštitom Uneska nije bilo nikog jer Ćaci ne vole rok, a na beogradskom Ušću je Baju pokušala da zameni grupa ostarelih rokera, koji u sedmoj deceniji pokušavaju da postanu Ćaci, ali im to baš nije pošlo za rukom.
Jer Baja je Baja i za njega bar znaš šta je, a matore rokere ne vole Ćaci, ali ih ne vole ni ovi koji su ih nekad voleli… Ako sam dobro shvatio, ove dve manifestacije organizovali su Ćaci, na njima su svirali Ćaci u pokušaju, ali Ćaci nisu hteli da dođu da ih slušaju. Jeste komplikovano. Jer Ćaci umeju da organizuju vašar nižeg kvaliteta, ali sa ozbiljnijim manifestacijama se slabije snalaze.
U svakom slučaju, ako izuzmeš Rumune koji su u nekim drugim vremenima dolazili u Srbiju da rade na nadnicu, a sad dolaze na gitarijadu da sviraju, rekao bih da smo dobili nešto gore od Ćacija, a to su Čaciji u pokušaju, oni koji izdaju svoje kolege i sutra će reći kako su samo radili svoj posao. Oni dakle, postaju ozbiljni saradnici Jelene Karleuše u uzimanju para iz budžeta, koje je dao narod, a taj isti narod neće da ih sluša. Dakle, sviraš na festivalu, plaćen si, ali nemaš publiku.
Ali nije džabe, sve to plaćaju građani Srbije…
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
