Danas u šetnji Zlatiborom sa mojim drugom, takođe kolumnistom Dragančetom Stojadinovićem, bilo je skroz zabavno. Draganče je jedan sjajan tip, al nemojte da mu kažete, on je uvek nešto preterano ozbiljan, a svom zdravlju pristupa toliko studiozno da smo na kraju najteže deonice naše šetnje merili saturaciju. Moja drugarica Ceca koja je za to stručna kaže da saturaciju u šetnji ne meri niko normalan. Ali ja nisam ni rekao da je u ovoj priči neko normalan.
E sad, probajte da zamislite scenu u kojoj jedan debeli matorac (moja malenkost) i jedan poludebeli polumatorac kače na prst spravu za merenje saturacije, u sred neke šume, neprocenjivo. Za to vreme, moj Boki se valja od smeha, lako je njemu, mladost ludost. Aparat za saturaciju je kostatovao da smo mi već klinički mrtvi, te smo zbog udaljenosti od centra Zlatibora krenuli da tražimo onog doktora što ga narod iz milošte zove mrtvozornik, kako bi nam uručio potvrde da smo ispustili svoje plemenite kolumnističke duše. Pošto smo od momenta merenja saturacije krenuli nizbrdo, te ja dođoh do daha i prestadoh da se borim za goli život reših da umesto testamenta ispričam Dragančetu kako je došlo do sukoba između SNS-a i Kusturice.
Naime, čelni ljudi SNS-a rešili su da snime srpsku verziju filma „Kad je Hari sreo Sali“. U ulozi Harija, umesto Bili Kristala, trebalo je da se nađe Darko Glišić, a Sali je umesto Meg Rajan trebala da glumi Ana Brnabić. Komisija istaknutih kulturnih radnika sns je zasedala (istaknute kulturne radnike i SNS dozvoljeno je staviti u istu rečenicu samo u parodiji) te je zaključila da Laza Ristovski , Aca Lukas i Piksi nisu dovoljno reprezentativni za ovakav film, te su pozvali Kusturicu, a muziku je trebalo da piše Bane iz Zagaravljenog sokaka. Bila je ideja da Banetove numere peva Karleuša, ali su se istaknuti kulturni radnici iz SNS-a (koje nemam pojma dal sam vam rekao možete spajati samo u parodiji) uplašili da će Karleušin glas rasterati malobrojnu publiku iz bioskopa.
Odluka je pala, Kusta će režirati. Ali, avaj, Darko Glišić, jedan od najpoželjnijih muškaraca sa Uba a i šire, odbio je da glumi Harija, jer je tvrdio da je on neuporedivo lepši čovek od Bili Kristala, te da je u tom filmu Hari jako smotan lik, a Lepi Dare sa Uba je izuzetno spretan sa ženama, koje se po njegovom priznanju otimaju o njega. Sa druge strane Brnaba ne voli muškarce, a posebno nikako ne voli Darka Glišića, te je taj plan otpao, a sam Kusta je rekao „daj brate ovo ovako ne ide“. Darko Glišić je naime, pokušavao da ubedi Kusturicu da snime srpsku verziju filma Top gan, jer je želeo da u ovom filmu bude glavna faca, te da je po sopstvenim rečima pljunuti Tom Kruz. Sad, da je pljunut, to definitivno jeste, pljuju ga svi gde god se pojavi, a da liči na Tom Kruza, u to nije ubedio mene (što je za ovu priču apsolutno nebitno) nego izgleda da nije ubedio ni Kustu.
Problem je bio i oko izbora Glišićeve partnerke za ovaj film, koja bi trebala da glumi umesto Keli Makgilis. Umetnički savet SNS-a (sns i umetnički savet možete stavljati u istu rečenicu samo u parodiji) odlučio je da Glišićeva partnerka umesto Keli Makgilis bude Vjerica Radeta. Glišić se zbog ovakve postavke jako naljutio i rešio da digne ruke od glumačke karijere, te da svoju karijeru plejboja nastavi bez glavne uloge u bilo kom filmskom ostvarenju. Dobro to je razumljivo čovek je prirodno lep, ne treba mu ni film, ni politička funkcija ni pare. Bog kad nekom daje on daje sa dve ruke. A ne ko meni, poslao mi Dragančeta da na obodu šume merimo saturaciju.
Draganče i ja smo nastavili dijalog o Glišićevom ponašanju. Naime, Draganče tvrdi da Keli Makgilis danas i Vjerica Radeta kad god, zaista liče. Sa druge strane ja sam branio Darka Glišića, slab sam na njega, smatrajući da njega ne treba da bude briga kako danas izgleda Keli Makgilis ili Vjerica Radeta, jer Darko je plejboj sa Uba i liči na Tom Kruza i onda a bogami i sad. Tako je Kusti puko film i film kao film a i mentalno. Odmah je zvao vrh SNS-a i rekao brate ovi nisu za mene ovi su stvarno za Lazu.
Eto to vam je bilo to. Nego este čuli da je u toku prefarbavanje aviona sa imenima Emira Kusturice i Novaka Đokovića. Ali i tu ima problema, jer umesto Kusturice avion bi trebao da se zove Laza, a to vuče na neku ustanovu, ružno je da spiker na aerodromu obaveštava putnike „dragi putnici idite svi u Lazu“. Opet, avion Novak Đoković trebalo je da se sada zove Janko Tipsarević, ali su nosioci ove ideje shvatili da bi to onda bio avion bez imena, ili sa imenom nekog ko ide na SNS skupove, da objašnjava gladnom narodu kako je u Srbiji bolje nego bilo gde.
E to je i za komisiju znamenitih kulturnih stvaralaca SNS-a, koja se sme spominjati samo u parodiji bilo mnogo.
A ono jes, što je mnogo, mnogo je.
Nego našli Draganče i ja mrtvozornika, al nam nije dao potvrde. Kaže živi ste, reko živi smo na žalost mnogih…
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
