Foto: Radenko TopalovićI vlast ima svoje promašene trenutke, možda i kobnije nego što omanjuju njeni protivnici, koji god da su. Kao glavni Vučićev promašaj možda se pokaže to što nije u decembru 2023. dozvolio opoziciji da preuzme Beograd, budući da je za to preuzimanje osvojila dovoljan broj glasova.
Da je tada gradonačelnik Beograd postao Vladimir Obradović (SSP) ili Dobrica Veselinović (ZLF), razvoj krize 2024.-25 godine imao bi nešto drugačiji tok.
Postojala bi neka podela vlasti, opozicija kao tradicionalna institucija bi zadržala važnost u srpskom društvu, i time oslabila uzlete anarhizma.
Umesto, kako ironično tvrdi Vučić, da se društveni život srednje klase sastoji u odlasku na antivučićevske proteste i u ničem drugom, možda bi se taj društveni život „hranio“ drugačije.
Možda se pripadnici te klase, za koju pojedini sociolozi navode da se pobunila zato što više neće da plaća koruptivni reket, mada se neki njeni viđeni predstavnici ponašaju kao da bi ga sami naplaćivali, samo pravednije i kulturnije od SNS-a, ne bi osetili potpuno isključeni i odvojeni od države.
Možda bi imali sa čime da se poistovete i gde da pripadaju, baš kao što primećuju da je naprednjacima važno što imaju stranku i društveno okruženje, čiji su deo.
Svako od ovih „možda“ međutim, važi sa gledišta politike kao tehnike vladanja, ali ne i iz ugla politike kao pravljenja novca.
Biznis dogovori i obavezivanja možda nisu dozvoljavali Vučiću da uradi politički mudriju stvar, i zato smo posle tih izbora u decembru, imali i vrlo teško političko proleće 2024, koje se u novembru pretovorilo u agoniju posle tragedije u Novom Sadu.
Već je to davna politička prošlost, ali u proleće 2024. imali smo teško natezanje oko lokalnih izbora i Beograda, i američkog ambasadora Hila u Narodnoj skupštini da to „preseče“.
Uzgred, novoimenovani Mark Brnović još nije stigao u Srbiju što kao upečatljivo vide oni koji se sećaju kako je i Petog oktobra 2000. američka ambasada bila prazna, Montgomeri je stigao kasnije, posle prevrata.
Ukoliko Vučić pokušava da borbu za Beograd, gde je SNS najslabiji, vrati „u igru“, i ako je otuda iskočio taj izveštaj DRI o finansijskim prekršajima gradonačelnika Aleksandra Šapića, onda se vreme ne može vratiti unazad.
Trenutak za tako nešto je prošao.
Nuđenje Beograda drugoj biznis ekipi je kao pokušaj prodaje preduzeća čije akcije padaju, a isto važi i za oduzimanje Beograda grupi koja je „počinila izdaju unutar sistema“.
Beograd nije veći od cele Srbije, a pobunjena klasa želi samo pad Vučića, igra oko trona u Starom dvoru (Skupštini grada) je neće zadovoljiti.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
