Glad srpske politike

To mesto je sudnica. Imala sam priliku da tri godine izveštavam sa suđenja u Beogradu, od 2011. do 2014. Politički sam novinar ukupno više od trideset godina, ali u tek sam u te tri dobila pravi uvid u to šta je suštinski politički proces u Srbiji.

Možda jedan od najuspešnijih provokatora na svetu, Vojislav Šešelj, to da je najuspešniji govore i naslovi njegovih publikacija iz vremena kada mu je suđeno u Hagu, tako je ovih dana zauzet poništavanjem ličnosti državnog tužioca Zagorke Dolovac.

Ličnost i delo državnog tužioca Srbije nisu mu bili velika tema ranije, nego baš sada kada je poveden postupak za pad nadstrešnice u Novom Sadu, protiv, između ostalog, i moćnog, da moćnog, bivšeg ministra Gorana Vesića.

Smatra se da su tužioci najslabija tačka države i pravosuđa Srbije, tvrdi se da se pojedini stide da prođu ulicom i jave se poznanicima.

Ali, tužioci su samo ljudi jednog vremena kakvo je naše. U to doba kad sam pratila suđenja, bila sam između ostalog i na glavnom pretresu na jednom baš zvučnom medijskom slučaju. Reč je bila o spornoj medicinskoj nabavci u jednoj tadašnjoj zdravstvenoj krizi koja je samo pretila, ali se nije razvila.

Suprotno velikom interesovanju javnosti i prisustvu brojnih izveštača, pretres je održan u jednoj od najmanjih sudnica Palate pravde.

U tesnoj turobnoj prostoriji postupajući tužilac, mlad čovek sedeo je sam, samcijat, u običnom odelu, preko puta grupe optuženih.

Grupa je zračila novcem i luksuzom, preskupo odeveni predstavnici privredene elite, bili su samouvereni, ali su vodili računa da ne budu bahati i nepristojni.

Mladić, postupajući tužilac, je pročitao optužnicu ispisanu na jednoj i po kucanoj strani. Niste morali da budete nikakav pravnik, da biste istog trenutka znali da će optužnica izvesno pasti, uprkos tome što je bila reč o javnoj nabavci, pa je i moguća inkriminišuća dokumentacija morala biti dostupna.

Nastupao je taj dečko u ime države i naroda Srbije, ali bez vere u dostižnu pravdu, možda slično kao što fudbaleri državnog tima sada igraju bez volje za pobedom.

A glavna politička kampanja, koja se trenutno vodi u Srbiji, nije izborna, već da se vera u dostižnu pravdu učini što više idiotskom i smešnom. Glad za time je tolika da bi jedno SNS krilo vlasti moglo da uništi drugo.

Glad za takvim uništenjem toliko narasta da se čini da je neće zadovoljiti ni novi izbori, ni Vučićev okret ka Zapadu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.