Ko ima Vučića u šaci?

Ma koliko je opozicionoj javnosti ispod časti da vidi i prihvati tako nešto, birači SNS, oni obični ljudi, čak i oni koji sedaju u te partijske autobuse i idu na skupove iz ma kojih razloga, sada su ti koji imaju Vučića u šaci.

Ukoliko ih ne bude dovoljno, ukoliko se raziđu što ranije, ukoliko ostave prazne prostore ispred video-bimova tokom tog najavljenog velesabora vlasti u aprilu, ukoliko to bude slika kao prošlih proleća za Šapićeve Dane porodice u Beogradu, nema te propagande koja će potom delovati.

Vučića je urbana klasa koju je, kako se tvrdi, ekonomski stvorio, napustila, i vreba priliku da se potpuno prestroji na stranu pobednika, jedini je problem što još ne zna koji je to tačno pobednik.

Otklon te klase se jasno da videti i u pisanju izvornog naprednjaka Vladimira Đukanovića, njegova poslednja kolumna u Politici je tekst čoveka čija je partija već izgubila vlast.

Obični ljudi, oni koji su puko članstvo SNS-a, bilo zato što su morali zbog posla, bilo zato što su verovali da to ne škodi a nešto može da se dobije, bilo zato što su društveno oblikovani u vreme Titovog komunizma, oni koji su niža srednja i radnička klasa, oni su sad na političko-istorijskoj pozornici.

Oni odlučuju ne da li će biti prelazne vlade, nego da li će Vučić biti privremeni predsednik.

I da li će se nastaviti sa još dubljom smutnjom i kidanjem svake veze između laži i istine, kao i između duše građanina i njegovog političkog glasa.

Njih neko treba da, makar prećutno, pozove na tihi bojkot i na politički štrajk, imajući u vidu da su možda i njihova deca studenti u blokadi.

Oni su uostalom, već jednom napustili Vučića, na tom poslednjem njegovom velikom skupu i velikom porazu, u Beogradu, u maju 2023.

Među njih zalazi samo stari radikal Nemanja Šarović i poneki novinar, ali brzina kojom se raziđu sa svakog skupa na početne taktove pesme „Ovo je Srbija“, svedoči koliko im malo treba da odustanu od SNS.

Uostalom, Vučić im već daje primer, on kao da prvi odustaje od naprednjaka, iako bez te partije ne može da vlada ni dana, nudeći im lažnu nadu da je moguća promena bez promene.

Oni će najzad odlučiti i to da li će sve što je Vučić potpisao, dogovorio i isporučio u njihovo ime, važiti, ili će biti podložno preispitivanju.

Jedno je koliko im se sviđa kako izgleda Beograd na vodi, a drugo da li tu nešto pripada njima i da li oni pripadaju tu, ili su ostavljeni tamo daleko, u svakom smislu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.