Odmetanja i odmotavanja

Hteo sam da pišem o Novom Pazaru, uostalom sve je povezano, sve društvene teme u srži su jedna tema, živimo permanentnu tenziju jer znamo: ono što se iza brda valja zapravo je jedno jedino golemo klupko iz kojeg vire krajevi umešanih kanapa, i celo će početi da se odmotava budemo li uspeli da istinski trgnemo bar jedan od tih kočoperno virećih čuperaka. Kad kažem mi, mislim na celu zajednicu: građani pritiskaju institucije, ne zato što naivno misle da nisu kidnapovane, već zato što znaju da onamo ipak dišu i poneke duše koje na otmicu ne pristaju.

Čovek koji vlada svime osim sobom daje već devet meseci naznake da će mu ta nevladavina dotući vladavinu, gubi konce, a nezgoda s izgubljenim koncima je baš ta što se mogu povući i dovesti do paranja. Da se odbrani, ne bira sredstva, a ima sva. I ne treba ti neispavanost da u takvoj klimi sumnjičavim očima gledaš na nekakva hapšenja koja se pritom zgode na zgodan datum. Što stvar ne čini nezanimljivom, na više nivoa.

Prvo, na stranu politički zaplet i eventualna mutljavina s uhapšenicima, nije li interesantno to Vesićevo krhko zdravlje koje pokaže simptome svaki put kad, makar i samo zarad farse, treba da legne u pritvor? Pripadnik klike koja svakodnevno hapsi nedužne i šalje ih među stenice – ne može čak ni igrokazno za svitu da zalegne tako što u ćeliju na noć, dve prilegne, obaška što kao građanin ove zemlje mislim da bi komotno mogli da nas slažu kako je neko njihov u pritvoru a da zapravo sedi u apartmanu. Ali ne. Prikladno svom beskrajno pizdunskom karakteru, ono što priređuju drugima ne mogu da izdrže ni na dan, a od svega što lažu ovo im se ne da ni da slažu, sujeverno strepeći da time prizivaju obistinjenje. Pa šta je, junaci, kamo čojstvo, živite u zemlji gde ljudi svakoga dana ulaze u maricu zbog onoga u šta veruju, a vaše veleistine nisu vredne ni da vas malo api krpelj, na jedno veče, dok vam uniforme persiraju i u fazonu su „izvinite zbog neprijatnosti, gospodine“? Kanda je lako tuđom kožom insekte udomljavati, ako tako glasi poslovica, kao što ne.

Drugo, čak i da je ovo puko mazanje očiju narodu, laički bih rekao da kada TOK objavi kako su neka lica oštetila budžet za nezamislivih 115 milona dolara, to postaje neporecivo. To je činjenica, pritom takva da je posledično ubila ljude. U svemu tome mojim ušima, po prirodi esnafa osetljivim na izbor reči, ne promiče glagol oštetiti: iako upotrebljen pravnički, on zadržava svu silu svog suštinskog značenja. Zamisli da si oštetio sopstvenu zemlju. Zamisli da celog života prokazuješ ljude da mrze otadžbinu, da su izdajnici, da su čak teroristi jer terorišu istinom – a završi se tako što se jednoga dana dokaže da si ti taj koji je ljubljenu zemlju oštetio da bi sebi i svojima uterao enormne pare u džepove, po celu ljudskih života. Kako je to jedna volšebnost: možeš do sutra da pričaš kako su svi moji stavovi s*anje, pa i antidržavno pride, ali nema tog suda na kojem ćeš dokazati da sam oštetio državu, naprosto zato što nisam. Ne postoji apsolutno nijedna osoba koja je iz Srbije otišla zbog „blokadera“, ili zbog Proglasa, ili zbog opozicije, ili zato što mu je moja ili neka slična malenkost antipatična kad po ono malo televizija priča šta misli.

I kad smo kod toga šta se misli: Novi Pazar. To mesto je postalo rak-rana onog mišljenja koje režimu treba, a to je da ljudi ne mogu zajedno, zbog razlika koje tobož nalaže lična karta. Ono je sada poprište frke jer je ovakvoj vlasti jednostavno nedopustvo, na nivou arhistraha, baš to čemu smo svedočili ove godine: mladi ljudi koji uvažavaju običaje onog drugog, čuvaju si leđa zajedno svesni da su to jedna ista leđa, jednako privlačna pendrecima pod komandom vinovnika svake regionalne netrpeljivosti; veterani koji u onom istorijskom govoru kažu kako su nas jednom ubedili da postoje naša i tuđa deca, i neće nikad više. To je košmarna vizija ekostistema u kojem silom-Svepomenik ne može politički da preživi, kao iskonski parazit na mržnji koju produbljuje gde god je ima, a rado proizvodi i tamo gde se kojim nemilim slučajem zatre.

Da li se nešto zaista događa, pokazaće meseci pred nama. No, bude li ispalo da bar malčice imamo situaciju odmetnutog sudstva, igra je upravo prešla na sledeći nivo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.