Čime se perem

U odnosu na izdajnika, satanistu, pedofilčinu, ustašu, golo govno, splačinu (ta nije tako loša) konstatacija da mi treba sapun je sjajna, Ona je dobronamerna. Neko misli da se ne perem, odnosno da smrdim, pa želi da mi pomogne.

Otkud takav utisak? Svakoga ko je ikada prošao pored mene zapahnuo je povetarac najdivnijih mirisa. Kad snimamo DLZ, studio se ne vetri do iduće epizode, jer mirišem na tropsko cveće.

Verovatno je, nažalost, reč o reliktu prošlih vremena, kad su osobe sa dugom kosom i bradom bile simbol za smrad i nekupanje. Koje li su to osobe? Četnici? Svakako. Hipici? Verovatno. Možda ni ne vredi analizirati, jednostavno imaš kosu i bradu – ti si štroka. Ukoliko se ošišaš i obriješ, ostaćeš samo „matora pedofilčina“.

Dok na takav komentar odgovaram sa „Otkud pedofilčina, kad sam ti sinoć ka.ao kevu“ (neverovatno je koliko se njih ljuti na ovo), na „nabavi sapun“ ili „kupi šampon“, mogu da iznesem elaborat. Koristim sedam vrsta sapuna.

Jedan za ruke, kad je napolju toplo i drugi, kad je napolju hladno. Imam i tečni sapun, za goste, koji mi nisu došli još od 2018, a u inostranstvu ih tek nema. Ali, neka ga.

Imam penasti sapun za lice, i još penastiji, kad mi brada izraste iznad osam milimetara u predelu zulufa. Imam i običan sapun za lice, kad hoću da imitiram četničkog vojvodu, pozne 1944. Stanem pred ogledalo, zavrnem rukave, ispolivam lice hladnom vodom, pa ga nasapunjam tvrdim sapunom, a imaginarnom ađutantu dreknem „Šta je sad, gavran te ubio!“ Pošto dobijem imaginarni odgovor („Vojvodo, odleteše Englezi“ ili „Moramo da zakoljemo Stevicu, šurak mu je izgleda komunista“), onda besno isperem lice hladnom vodom i dohvatim se peškira da se obrišem, iako je sapunice ostalo i na bradi i na kosi, a košulja mi sva mokra.

Tuširam se samo tri puta dnevno – ujutru, posle podne i uveče. Osim za higijenu, tuširanje mi služi da pod mlazom vode plačem, pevam i dobijam genijalne ideje. Voda je obično vruća, ka vreloj, a ako slučajno odem na tuširanje, a bojler prazan, onda zamišljam da sam četnički vojvoda u apsu, pa psujem saveznike i kralja.

Tokom jutarnjeg tuširanja koristim mlečni gel sa Mauricijusa, po podne se perem tuš gelom iz supermarketa, da bih osetio kakav je život običnog smrtnika, a uveče se žestoko trljam organskim sapunom od limuna i kore ananasa.

Pošto se identifikujem kao muško, šampon nema potrebe da koristim, već kosu perem gore navedenim preparatima.

Posle tuširanja, obavezno sledi kompleks od desert biljnih ulja, koji uz pomoć pipete, nanosim malo na skalp, malo na bradu, jer mi iskaču crveni pečati po koži čim ugledam predsednika.

Od idućeg broja feljton: pomade za ruke, mleko za telo i nega zadnjice posle velike nužde.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.