Đubre: Aco Srbine

„Gospodine Dragiša, očekujemo vaša naređenja!“, salutira, a ja mu, kao i uvek kad ga sretnem, lupam čvrgu, idealnu za tu uglančanu čelenku.

„Prvo naređenje je da me poljubiš u dupe, nakazo“, odgovaram, a njegovi ratnici ne znaju da li se zezam ili sam ozbiljan. „Ozbiljan sam. Ajde prvo to, pa da nastavimo.“

Spuštam maskirni šorts ispod bulje. Okrećem mu dupe i on ga ljubi, jednom, nežno.

„Triput, srpski“, kažem strogo i on me ljubi u dupe još dva puta. „E tako, a sad da vidimo šta će ova gospoda da rade. Mirno!“

Debeli, ćelavi majmuni staju u stav mirno, onoliko koliko mogu.

„Ti, nosati! Da nađeš desetoricu, da obučete pandurske uniforme i idete da čuvate zid.“

„Razumem!“, odgovara, gledajući mrko u poster sa likom Žvalege.

„Ali ima jedna caka. Ne smete da nosite gaće ispod uniformi. Evo ti tigrova mast, namažite njome jaja i pravac zid“, izgovaram i dodajem mu teglicu sa tigrovom mašću, koja služi za ovakve avanture. „Mislili ste da ćete da se izležavate na zadatku? E, ‘oćete kurac. Da vidimo koga to još imamo ovde…“

Razgledam tu smrdljivu grupicu izgubljenih slučajeva. Pogledi su im mutni od drogiranja, vrućine i straha.

„Ti, klempavi, da nađeš dvadesetoricu, da se svi obučete u pandurske nošnje, one s kacigama, daće vam ćelavi degen. A ti, buljavi, da skupiš desetoricu, da turite hirurške maske na face i da gađate ciglama novosadske gospođe i studentkinje. Dok ih vi gađate, vi debili u uniformama, zajedno sa pravim smrdljivim kerovima, da ih čuvate da im se nešto ne desi, ali i da neko ne zbriše sa bojnog polja. Da li ćete biti u stanju da izvršite ovaj složeni zadatak?“

„Bićemo, gospodine Dragiša!“, salutiraju ta dva ljudska isprtka.

„Dobro, tebi, pandur, evo tigrova mast za jaja. Dobro da se namažete, doći ću u inspekciju. Evo ti i malo gudre, da daš onom pušaču kite iz ćacilenda, za nagradu što je bio dobra kučkica. Sečeno samo triput, he he.“

Dajem mu mast i kesicu sa par grama lošeg kokaina. Zatim se obraćam ostalima.

„Vi ćete da skupite sve debile koje znate, pa polovina ide u Bačku Palanku, a druga polovina u Vrbas. Imate deset minuta da skupite sto kretena. Ako me izneverite, nahraniću vas govnima. Je l’ jasno?“

„Jasno, gospodine Dragiša!“

„Ali prvo malo razonode“, značajno se nakašljavam. „Podelite se u parove, skidajte se goli, lezite na patos i pušite jedan drugom istovremeno naredna tri minuta.“

Gledam ima li reakcije. Dočekuju me samo prazni pogledi maloumnika. Pušiće lagano. Osuđeni smo na propast.

„Al’ prvo da namažete đoke tigrovom mašću. I dok pušite, da se ori ‘Aco Srbine’.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.