Iz škole u pobedu

Vlast je dala sve od sebe da potpali požar pobune u školama, putem smenjivanja školskih direktora koji su pumpali, te dovođenjem okorelih ćacurda na mesta v.d. direktora, što redom otpuštaju nastavnike na određeno koji su pumpali, a disciplinski kažnjavaju nastavnike za stalno, koji pumpaju i dalje.

Od gospode učenika očekuje se velika i trajna pobuna, po svaku cenu. Šta je za vas jedna godina, naši dragi mladi heroji? Ona je vama tek osamnaestina vašeg života, dok je za nas godina čak četrdeseti deo života, čiji se očekivani vek ubrzano snižava.

Spasite nas, žrtvujte se. Pošto će podrška ostatka Srbije, sudeći po svemu, izostati (internet-pumpanje se ne računa), ostaćete sami na ulicama. Ali ako vas bude dovoljno, zajedno sa studentima u blokadi, poslaćete veličanstvenu sliku u svet.

Nećete Žvalegu. Želite život u kom njega nema. Bravo, aplauz. Sugrađani će vam se diviti i snimati vas mobilnim telefonima. Iako će vam time nehotice otkriti identitet i izložiti mafijaškoj represiji, oni će oceniti da je bitnije okačiti vas na internet, da ceo svet vidi kako hrabru omladinu imamo. Dok nastavnici sa zebnjom očekuju prvi i drugi deo plate, budite bez brige – vama će ocene poklanjati, a možda i neće, jer jedno je borba za slobodu, a drugo nepročitana „Ana Karenjina“.

Dakle, morate da se borite za Srbiju, ali i da učite, nikad se ne zna ko će vas i kada ispitivati i zaključivati vam ocene. Najbitnije je da budete neprekidno u pobuni, kao velika, mlada, ulična vojska. Otkažite poslušnost v.d. direktorima, urličite ispred vaših obrazovnih ustanova, ne idite na časove, dižite bunu, a vaši stariji sugrađani će puštati suze, po kojima će ploviti vaš brod pobede. Udaraćemo lajkove, ima sve da se puši.

Nema šanse da mladost ne pobedi. Kad se cela mladost digne protiv diktatora, on je osuđen na propast. Mladima prednost daju njihove godine, treba biti uporan i strpljiv, ovo je maraton, a ne sprint. Možda ćete izgubiti godinu, dve ili deset, možda i dvadeset – svoju pobedu ćete na kraju dočekati, jer mi ćemo pocrkati. Više nećete biti toliko mladi, ali ćete, zahvaljujući zakonima prirode (pogledati udžbenik iz biologije, između dva udarca policijskim pendrekom), biti dovoljno mladi da osvojite pravo na život u slobodnoj Srbiji, punoj ćacija-spavača.
Tako smo i mi.

Razvalili smo Miloševića i sa trideset godina smo počeli da dominiramo. Bilo nam je super, a onda više nije, jer više nismo bili mladi, već matora, izdrkana, preplašena gomila govana, kojom je zagospodario najgori od nas. Srećom, on nikakvih dodirnih tačaka sa vama nema. Mator je i debeo, nervirajte ga u dovoljnoj meri i kad-tad doći će mu kraj. Preuzeli ste našu baklju, sad nemate kud, osim u pobedu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.