Pod ljotićevskom komandom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Znači u Kragujevcu su streljali i četnike a ne samo civile. Zanimljivo, još koju godinu i ispašće da su četnici oslobodili Beograd. Hvala Bogu pa ne živim u Srbiji.

2. Ljoticevci su sluzili III rajhu, Nemackoj pre svega, priznavali su sudove Vermahta i Gestapoa i izvrsavali njihove presude i hapsili po njihovim zahtevima i poternicama nevine i rodoljubne Srbe, sprovodili okupatorsku propagandu. I danas neki novoljoticevci sluze IV rajhu (EU), priznaju presude okupatorsko-agresorskog Haskog suda, love po njihovim poternicama cestite rodoljubive Srbe, proganjaju nevino osudjene, sprovode propagandu onih koji su nas bombardovali i okupirali nam deo Srbije 99. Ali kako je kraj dosao tadasnjim, doci ce i ovim novoljoticevcima.

3. @Ivan Да ли сте ви потомак од оних што су ослободили Београд или од оних који су побили хиљаде његових становника, без суда и пресуде, да им се ни гроб не зна? Пошто сте лепо научили историју из Брозових уџбеника, отишли сте можда у неку земљу где би Гаврила Принципа прогласили терористом?

4. Gorane tako to izgleda vama što istoriju naučiste na happy-u i pinku …

5. U stvari, u Srbiji je 1941 do 45 bio Građanski rat…….Partizani sa Rusima u pozadini, Četnici sa Englezima, Ljotićevci sa Nemcima i na kraju, Nedićevci (morao je neko ipak da šalje račune za struju i komunalne usluge). Partizani su bili najsposobniji i zato su pobedili, a i otkupili su „podršku“ Engleza prema Četnicima…….
   Stvarno bih bio jako srećan kada bi najzad ova priča otišla u istoriju. Mnogo bi nam to značilo, kao državi…..dosta više sa podelama u narodu.

6. Dosta, bre, narode! Osamdeset godina, ‘ej bre! Pa, hoćete li baš ceo jedan vek da razvlačite jednu istu priču, ne bi li, nekako, na kraju, imala ishod koji svakome odgovara. U Beograd su ušli Rusi, sa partizanima, a ušli bi i bez njih. Time se taj rat, za nas, završio. Kao i svaki drugi i taj rat je bio gadan i gadno je i misliti o tim danima, a kamo li prežvakavati i nagašati ko jeste. a ko bi, ubio više (i koga) – samo da je mogao. Velika je to narodna tragedija bila i treba je, jednom za svagda, zaključati u istoriju, sa svim tačnim i netačnim tvrdnjama. Kakve vajde imamo od stalnog podsećanja, osim da nam deca beže bivšim neprijateljima, a mi se rvemo oko preživelih, otrcanih priča – koje smo samo čuli, jer se skoro niko od nas nije bio ni rodio, a kamo li učestvovao, u tim, prokletim vremenima. Ne može se u budućnost ići, sve gledajući unazad. Ustvari, može, ali sa velikim stradanjima i nesrećama.