Smirivanje tenzija kroz dijalog

Žvalučesku ga je odmah poslušao, pa je prionuo na dijalog sa samim sobom, koji u celosti prenosimo:
„Koliko si ružan, jadan i glup. Prava si hulja, lepo su ti govorili u osnovnoj i srednjoj školi, a i iza leđa u stranci.
Si normalan? Kako mi se to obraćaš? Nemoj sad ovim kaišem da te obesim o luster u Predsedništvu!

Čik probaj, kukavice. Šta si se onako izbuljio preksinoć u Ćacilendu, obe polovine lica ti iskazuju paničan strah.

A ti se nisi uprpio? Koga foliraš.

Ja makar to umem da sakrijem.

Laži se, laži. Umesto što me tovariš, bolje daj neki od tvojih genijalnih predloga, kako da prevaziđemo ovu situaciju.

Baci atomsku bombu na ceo narod. Bolje nisu ni zaslužili, kako oni što nam uništiše prugu i Ekspo, tako i ovi tvoji, koji ne umeju pošteno da ih pobiju.

Koliko su moji, toliko su i tvoji. Nemoj neko da te čuje da pričaš o atomskim bombama, pomisliće da si lud. Smisli nešto drugo, ali brzo. Kako je podrška krenula da mi se osipa, spašću samo na ludu Nedu i njen nos.

Okej, evo. Prvo što bi trebalo da uradiš jeste da aboliraš od krivičnog gonjenja junaka koji se na Tamišu jedva odbranio skuterom od brojčano nadmoćnih blokaderki i njihovog agresivnog trenera za terorističke akcije.

Apsolutno se slažem da je to preko potreban korak u odbrani zemlje, ali ne vidim kako on može da ugasi ovaj požar koji si pripalio.

Ja pripalio? Bio je baš uspešan požar, šta sereš.

Ne mislim na Žitorađu, nego na Vrbas i Bačku Palanku. Da nisi napravio onaj cirkus, sada ne bismo imali ovo sranje na sve strane.

Ja sam ti lepo rekao da iskuliramo, da će se protesti sami od sebe smiriti.

Šta? Kada si to rekao, lažovčino!?

Rekao sam ti lepo – što ih više čačkamo, to će jače pumpati i bio sam u pravu. Evo, prepumpali su, a mi smo nadrljali.

Možda si ti nadrljao, ja sam spremio tri aviona za bekstvo. Tebe svakako ne vodim.

Mene, hteo to ili ne, vodiš sa mnom svuda. Ti i ja smo nerazdvojan tandem, tačnije trio, ali onog trećeg danas nismo zvali jer nas je Mali ipak pozvao na dijalog.

Ko ste vi da mene zovete ili ne? Ja se pozivam sam.

O ne, evo ga.

Sad smo najebali.

Ja sam ovde jedini čovek kod akcije i ne zovete me na dijalog o smirivanju tenzija?!

Zato te i ne zovemo. Dok se mi ovde civilizovano dogovaramo, ti nam šetaš ćacije na sto strana, da im blokaderi lome kola, a čuke da im staju od tolikog trčanja s tolikim stomačinama, na plus četrdeset. Ti si nas dovde i doveo i najbolje bi bilo da se obesiš o onaj tamo luster. Evo ti kaiš.

Neka, evo mu moj.

Ne treba, upotrebiću svoj.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.