Moram priznati da sam se malkice pribojavao da dobri oci arhijereji na brzinu ne rukopolože, miropomažu i imenuju Aleksandra Vučića za barem vikarnog episkopa; srećom, to se nije desilo, što ne znači da jednoga dana neće. Posle je Vučić izjavio da su pričali o Kosovu (a o čemu bi?); nije došlo baš do one njihove omiljene „simfonije“, potpune podudarnosti delovanja Oltara,, Krune i Sablje, ali je – kaže – bolje nego ranije. Da li je bilo reči i o osetljivijim temama, poput Kačavende, novaca, štednje i poreza – nije rečeno. Da je neko pitao, verovatno bi dobio Jočićev odgovor: Kosovo nam otimaju, a vi o sodomiji i parama!

Nego da se mi okrenemo temi iz naslova. Aleksandar Vučić – kako mi kaže moj Laufer iz njegove stranke – odmah je upozorio svoje stranačke ljude da se ni slučajno ne pozivaju na njega ili na brata mu Andreja u raznim svojim poslovima, ako se nisu drugačije dogovorili, naravno. Onda je krenula pančevačka priča. Naime, lokalnom ogranku Srpske napredne stranke u Pančevu palo je na pamet da preuzme najstarije novine u Srba, „Pančevac“, pa su krenuli na način sasvim staroradikalski – đonom i na silu. Tamo se pojavio neki Adamović sa severa Marakane, uselio se u VIP salon opštine i počeo da radi razna sranja, pa su ga premestili da bude „savetnik“ generalnog direktora u novosadskoj Elektrovojvodini. Ostali su, međutim, neki drugi. Počelo je od sistematskog suzbijanja pokušaja da se javni prevoz između Pančeva i Beograda oslobodi od divljih privatnika. Gubitak JKP ATP Pančevo, autobuskog prevoznika iznosi nekih 300 miliona zbog divljaka i niko ne pokušava da ih suzbije, mada se tačno zna ko od divljaka uzima dnevni reket, kaže sindikat ATP.

E, onda su krenuli na „Pančevac“. Ideja je bila da se sazove skupština akcionara („Pančevac“ je u procesu privatizacije, ali se odlično prodaje i zdrav je list) koja bi na brzinu smenila direktore, pa onda i glavnog i ostale urednike; znate već kako to ide… Tu je trebalo dobiti saradnju Jovana Lazarova, poslanika Skupštine Vojvodine, izabranog po većinskom sistemu, Pančevca, člana SNS i člana Upravnog odbora Agencije za privatizaciju. Njemu je, piše u „Pančevcu“, Aleksandar Vučković (SNS), zastupnik državnog kapitala u tom listu, naložio da sazove vanrednu skupštinu i da obavi te smene; rekao mu je da to traže Aleksandar i Andreja Vučić. Lazarov je odbio, držeći se programa SNS u kome piše da će se stranka boriti za nezavisnost i slobodu medija. Posle je pokušao da proveri potiče li ta ideja zaista od braće Vučić, ali nije dobio odgovor. Lazarov nije imao odobrenje Agencije i shodno tome dva puta je odbio nalog stranačkih kolega iz Pančeva.

E, onda je Jovan Lazarov smenjen i zamenjen jednim drugim članom SNS. Lazarov je bio treći na listi; ovaj drugi je bio 65.