Čeka li Vučićeve robote sudbina „juga“

Ima li dileme ko će profitirati?

Nema sumnje da je vlasnik Delte povukao dobar potez. Njegova kompanija godinama je gradila komparativne prednosti za taj posao od koga će u narednim godinama ostvarivati značajne koristi (zaradu). Model je jednostavan – Delta se ne stidi da bude dugoročni partner-dobavljač (pa i poljoprivrednih sirovina) za velike multinacionalne kompanije.

A predsednik države odlučio se za oprobanu kombinaciju – istorijski model šrafciger industrije. Sedam decenija pošto je Fijat u Kragujevcu otvorio fabriku za sklapanje „fića“, kineska kompanija AGIBOT Innovation će po istom principu otvoriti fabriku za sklapanje humanoidnoih robota (još nije poznato ko će biti grad-srećnik). Komparativna prednost Srbije i tada i sada je ista – stručna radna snaga. Predsednik smatra da je to još jedna njegova velika pobeda.

Da li je ta pobeda dovoljna da se Srbija probije među inovativne države?

Nije.

Predsednik države i sam je svestan da nije, zato kaže da će morati da moli kineskog predsednika „i nadam se da će kao prijatelj Srbije da nam pomogne po tom pitanju“. Predsednik je najavio formiranje radne grupe već „od sutra“, da bi to „moglo da se izgura“. Radnu grupu u koju će najverovatnije uhlebiti zaslužne državne činovnike i partijske poslušnike, predsednik predstavlja kao garanciju uspešnosti projekta. Nijedna radna grupa koju je predsednik osnovao nije rešila temu zbog koje je osnovana. Ali, tako je još od vremena komunizma i čuvenih komisija osnivanih da se problem gurne pod tepih.

Nažalost, inovacije (robotika, veštačka inteligencija) ne zavise od ad hoc formiranih radnih grupa i servilnog ljubljenja nečijih skuta, pa makar to bili i skuti kineskog vladara. Na tu temu se našalio vispreni Dušan Nikezić, podsećajući na (ne)zaboravljeno predsednikova obećanja o Srbiji „zemlji čipova“ koju je zajedno s razvojno-istraživačkim centrom navodno trebala da gradi kompanija Mubadala na mig vlasnika Ujedinjenih Arapskih Emirata. Eh, bilo je to 2013. i 2016. godine. Moljakanje i ljubakanje ne mogu biti zamena za privlačan sistemski ambijent. Čak i kad uvozi „gotove“ inovacije (kao u slučaju kineskog robota), država mora da ima prijatan poslovni ambijent, a Srbija ga nema zahvaljujući predsednikovom režimu. Zato predsednik mora da pravi dilove „u četiri oka“ kao zamenu za podsticajno poslovno okruženje.

Za uvozne (a još više domaće) inovacije u visoke tehnologije potrebno je mnogo, mnogo više. Nesporni autoritet za tu oblast Ivan Ostojić spominje u Danasu kao ključni nedostatak ekosistem koji je sposoban da podrži takvu vrstu investicije – od dobavljača softvera, hardvera i senzora, do drugih tehnologija u oblasti robotike.

Postoji, međutim, još nešto što bi trebalo da bude mozak sistema. O tome je 29. januara govorio nobelovac Filip Agion na Međunarodnom ekonomskom forumu Latinske Amerike i Kariba (CAF 2026) održanom u Panama sitiju. (Agion je sa Piterom Hauitom dobitnik Nobelove nagrade za teoriju ekonomskog rasta vođenog inovacijama.)

Agion je latinoameričkim političarima i kreatorima ekonomske politike poručio da ako država želi da kroz tehnološke inovacije (bez obzira da li su uvezene ili izvorno domaće) ostvaruje ekonomski rast mora prvo da se pozabavi institucionalnim inovacijama (sistemske reforme). Prevedeno na srpski jezik, mora da omogući zdravu političku konkurenciju (demokratija), eliminiše prekomernu birokratiju i smanji birokratske procedure, iskoreni korupciju i ojača tržišne institucije kako bi se stvorilo okruženje sa zdravom ekonomskom konkurencijom i ograničenom regulacijom u kojem je najisplativije inovirati i rasti kroz inovacije. Poruka nobelovca snažno odjekuje u Srbiji, naročito prepoznatoj kao visokokorumpiranoj državi u svetskim razmerama.

„Bez takvog okruženja inovacije ne mogu da se ukorene. Smanjenje administrativnih prepreka i jačanje konkurencije minimalni su uslovi za napredak. Bez reformi za borbu protiv korupcije i birokratije i bez finansijskog ekosistema koji podržava inovacije od ranih faza do rasta nema uslova za inovacije i održivi rast“, objasnio je Agion.

Sve o čemu je govorio ovaj nobelovac nedostaje Srbiji – slobodna tržišta političkih ideja i ekonomskih poslova, minimalna birokratija, neprimetna regulacija, niska korupcija, jake institucije. Eto, samo nam toliko fali. Evo, na primer, jedan važan preduslov za inovativnu privredu o kome govori Filip Agion – finansijski ekosistem. Srbija nema pravu berzu, nema institucionalne fondove, nema privatne fondove rizičnog kapitala, nema anđeoske investitore, nema finansijske derivate, nema delotvorne i depolitizovane institucije koje štite finansijsko tržište.

Šire posmatrano, nema pravnu državu čiji zakoni treba da štite fizičku, finansijsku i intelektualnu svojinu od političke samovolje i organizovanog kriminala.

U takvim okolnostima fabrika robota imaće, s jedne strane, sudbinu obećane i nikad izgrađene Mubadala fabrike čipova. Čak i ako bude izgrađena čeka je, s druge strane, sudbina kragujevačke fabrike Fijat automobila koja za 70 godina postojanja nikad nije uspela da napravi ozbiljan vlastiti automobil (samo nemojte reći da je „jugo“ bio ozbiljan auto) i dalje uživa status šrafciger industrije. I ako fabrika robota ne bude podsticaj inovativnoj Srbiji, postoji uteha – poslužiće državi da manjak vojnika pokrije masovnom proizvodnjom robokapa koji će već dogodine marširati kroz Ćacilend u predsednikovoj paradi ponosa.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.